Сергеј Лозница поново у Кану – „Два тужиоца“ у трци за Златну палму

Међу редитељима који се такмиче на 78. Канском фестивалу за престижну Златну палму, нашао се један од најважнијих аутора европског филма, украјински редитељ, сценариста и продуцент Сергеј Лозница. У ексклузивном интервјуу за РТС, представио је свој најновији филм „Два тужиоца“.

Сергеј Лозница је стари Кански знанац. На фестивалу је дебитовао 2010. године у Главном такмичарском програму са играним првенцем Моја радост и од тада је са својим документарним и играним филмовима, чест гост најпрестижнијег филмског фестивала.

Овога пута Лозница је инспирисан потиснутом причом преживелог затвореника, дисидентског писца и научника Георгија Демидова, која се догодила у Стаљиново време, касних тридесетих година прошлог века.

Филм Два тужиоца заснован на истоименом роману у коме се осећа нешто од Достојевског и његових Записа из мртвог дома, али и из Кафкиног Замка, са спорим кадровима снимљеним једном камером, одражава комунистички терор Стаљиновог режима.

Ваши филмови често се баве најмрачнијим поглављима историје, што делује неопходно и хитно. Шта Вас инспирише у томе као редитеља?

– Архиви су озбиљно отворени тек почетком деведесетих и онда постепено исти ти архиви поново су се затварали. И заправо један велики део наше трагичне историје, историје те велике територије која се некад звала Руско царство, па Совјетски Савез, скривен је и непознат. Сматрам да је неопходно да се то зна јер утиче на наше животе данас, и да се промишља о томе.

Како сте открили Два тужиоца Георгија Демидова, знајући да је његово дело својевремено преживело цензуру? Да ли сте осећали посебну одговорност док сте га адаптирали?

– Његове књиге су се нажалост касно појавиле. КГБ му је осамдесетих година одузео све рукописе које није било лако наћи. Упамтио сам причу по томе што се његови мемоари разликују од мемоара других, јер он посматра те догађаје и покушава да их представи како би схватио шта се то заправо дешавало у комунистичко време.

Формат и стил филма сугерише сам садржај, радња и суштина приче. Ипак смо у затвору, у клаустрофобичном простору и тамо је све стиснуто. Недостаје и боја. Тамо су углавном присутне боје блиске смрти, у оквиру наше представе о смрти.

Камерну историјску драму Два тужиоца, мешавину психолошког трилера, судске драме и гротеске, после светске премијере на Канском фестивалу гледаће и публика у Србији на неком од домаћих фестивала.