Вештачка интелигенција – помоћ која нас на крају изможди

Многи предузетници су се надали да ће вештачка интелигенција повећати ефикасност запослених и истовремено их растеретити. Међутим, према новој студији из Калифорније, вештачка интелигенција не смањује количину посла – већ је интензивира.

Две научнице, Аруна Ранганатан и Синћи Маји Је, са Универзитета у Берклију, током осам месеци пратиле су 200 запослених у једној америчкој технолошкој компанији.

Резултат: након увођења вештачке интелигенције запослени су радили – брже и дуже – делом и током пауза и у слободно време. Преузимали су и нова радна задужења, и то не зато што се то од њих изричито захтевало.

Више времена захваљујући вештачкој интелигенцији – које се попуњава новим послом
Истраживачице су утврдиле и следеће: када вештачка интелигенција преузме једноставне административне рутинске задатке, запосленима остаје више времена за сложеније, креативније и самим тим „вредније" послове.

Међутим, у комбинацији са често интуитивним и „разиграним" начином коришћења вештачке интелигенције, на радном месту се брзо развија нова динамика: још један задатак се „брзо" препусти вештачкој интелигенцији, док се истовремено ради нешто друго.

Тај осећај повећане продуктивности све се више прелива у паузе и слободно време.

Исцпљеност и сагоревање као последица

Дугорочно, овакав образац, према речима истраживача, не доводи до бољих радних резултата, већ често завршава стањима менталне исцрпљености. То се потом одражава на лошији учинак, па чак и на здравствене проблеме запослених, укључујући и синдром сагоревања (burnout).

Овај ризични процес добро познаје и психолог рада Флоријан Шведен из Института за обликовање рада и организациони развој у Хамбургу. Он, по налогу компанија, истражује како промене на радном месту утичу на добробит запослених.

Према његовим запажањима, запослени често сами себи намећу притисак када одједном морају да обављају више захтевних задатака.

„Удео времена који сада имам да се као човек бавим тешким, сложеним проблемима постаје већи. Али и даље морам да постигнем исти учинак као раније – што значи да људи почињу да раде интензивније и брже", каже Шведен.

Прекорачивање граница сопствених компетенција

Према берклијској студији, вештачка интелигенција је неке запослене навеле и да прекораче границе сопствених стручних компетенција. Тако су истраживачице утврдиле да су, на пример, менаџери и дизајнери производа почели да уз помоћ вештачке интелигенције развијају рачунарске програме, уместо да тај посао препусте за то задуженим стручњацима.

Међутим, то није довело до веће ефикасности: на крају су програмери морали мукотрпно да проверавају и исправљају програме које су израдиле њихове колеге без одговарајућег стручног знања.

Вештачка интелигенција као конкурент

Према Флоријану Шведену, вештачка интелигенција може стварати притисак и онда када се не доживљава као помоћник, већ као конкурент који угрожава радно место.

У једној од његових студија, страх запослених да ће их заменити вештачка интелигенција довео је чак до случаја такозваног „робомобинга": запослени у једној логистичкој компанији намерно су постављали дрвене палете на пут самовозећим роботима како би их успорили и учинили мање ефикасним. Тиме су желели да покажу „да је човек, који може да прескочи препреку, и даље потребан".

Јасна подела задатака између човека и машине

Ипак, психолог рада Флоријан Шведен не жели да демонизује употребу вештачке интелигенције. За њега је кључно да компаније, заједно са запосленима, пре увођења вештачке интелигенције јасно дефинишу улоге човека и машине.

Истраживачице из Берклија такође се залажу за то да се при увођењу вештачке интелигенције не одрекне контроле над њеним последицама: компаније би морале да се запитају да ли желе саме да обликују промене које доноси вештачка интелигенција или ће тај процес прећутно препустити самој технологији .