Смех, сузе и патријархалност

Александар Јанковић, редитељ филма „Флешбек", који ће на ФЕСТ-у бити приказан вечерас у склопу такмичарског програма „Европа ван Европе", рекао је да је рад на том филму трајао дуго, али да су сценариста Душан Премовић и он о свему разговарали и договарали се.

Јанковић је на конференцији за новинаре у оквиру ФЕСТ-а рекао да је „Флешбек" прича о смеху и сузама, као подједнако адекватним реакцијама на околности које нас окружују.

Сценариста и главни глумац филма Душан Премовић рекао је да је идеја била да се направи филм који ће се бавити последицама тешкоћа кроз које је друштво у Србији пролазило последњих 15 година, али „без моралисања, оправдања и кривице".

Према његовим речима, у филму нико заправо није потпуно недужан, али нико није ни апсолутни кривац, „филм је суров и на неки начин сиров", али таква је и ситуација у којој се нашла породица о којој се говори у филму.

Филм говори о Душану, који се враћа из затвора са жељом да изгради нормалан однос са ћерком која га је веома ретко виђала.

Када се врати у свој стан, тамо затиче жену која је почела да живи са његовим најбољим пријатељем и они заједно покушавају да пронађу ћерку, која ипак не жели да је нађу.

Александар Јанковић рекао је да ће после вечерашње премијере филма уследити и биоскопска дистрибуција.

Редитељ је истакао да је филм рађен у црно белој техници, зато што је једино на такав начин могла да се истакне права јачина приче.

У филму играју Душан Пемовић, Бранко Бане Видаковић, Владислава Милосављевић, Дариа Јаношевић и Борис Комненић.

Редитељ наслова „Жив" који је синоћ приказан у такмичарском програму ФЕСТ-а, Артан Минароли, рекао је на истој конференцији, да је филм базиран на истинитој причи.

Минароли је навео да је желео да у филму покаже контраст између модерне Албаније коју представљају студенти и старомодног и патријахалног начина живота.

Према његовим речима, крвна освета заправо више не постоји у обиму као некада, јер се Албанија отворила, али ипак је још има у главама људи и у начину размишљања.

Филм „Жив" говори о младићу Колију који студира у Тирани и долази у родно место на очеву сахрану.

Ускоро сазнаје да је предмет крвне освете која сеже до његовог деде, из периода од пре 60 година.

Одвојен од урбане средине главног града, младић постаје део древних ритуала од којих не може да се отргне чак ни по повратку у Тирану.

Артан Минароли је нагласио да су постојале две верзје завршетка филма, у једној главни јунак остаје жив, а у другој верзији, која је и употребљена, умире, али не од крвне освете, већ се утопи док покушава да стигне до Италије.

„Такавим крајем сам желео да допрем до гледалаца у емотивном смислу и морам да кажем да је филм изузетно добро прошао у Албанији, посебно међу млађом публиком", рекао је редитељ.

Награда за најбољи филм такмичарског програма ФЕСТ-а „Европа ван Европе" биће додељена сутра на конференцији за новинаре.