Читај ми!

Могу ли научници да спасу јежеве растерујући их ултразвучним уређајима са европских путева

Група британских и данских научника спровела је студију којом је доказано да јежеви чују веома високе фреквенције, што би омогућило дизајнирање уређаја који би их одвраћао од приласка путевима, чиме би се смањио број смртних случајева ових животиња.

Могу ли научници да спасу јежеве растерујући их ултразвучним уређајима са европских путева Могу ли научници да спасу јежеве растерујући их ултразвучним уређајима са европских путева

Нова студија открила је да су јежеви осетљиви на ултразвучне таласе високе фреквенције, што буди наду да би ове животиње могле да се одврате од изласка на путеве.

Процењује се да под точковима возила заврши сваки трећи јеж, што је велики фактор смртности и један од разлога драстичног пада популације овог омиљеног сисара широм Европе последњих деценија.

Истраживачи са Универзитета у Оксфорду сарађивали су са колегама у Данској како би тестирали одговор можданог стабла 20 јежева у данским центрима за спасавање дивљих животиња. Мале електроде постављене на животиње снимале су електричне сигнале који путују између унутрашњег уха и мозга, док су кратки звучни сигнали репродуковани кроз звучник.

У студији објављеној у часопису Biology Letters, наводи се да су електроде откриле да се мождано стабло јежа активира када су сигнали репродуковани у опсегу између 4 и 85 kHz, што показује да јежеви могу да чују веома високе фреквенције у ултразвучном опсегу (веће од 20 kHz). Људи могу да чују само до 20 kHz, док пси чују звуке до 45 kHz.

Истраживачи су такође извршили микро скенирање високе резолуције органа мртвог јежа како би направили интерактивни тродимензионални модел уха животиње, откривајући до сада непознате карактеристике.

Модел је открио да јежеви имају веома мале, густо распоређене кости средњег уха и делимично срасли спој између бубне опне и прве од ових костију, што чини ланац костију чвршћим и помаже му да ефикасно преноси звукове високе фреквенције. Такве карактеристике су обележје сисара попут слепих мишева који користе ехолоцирање за откривање плена.

Истраживачи кажу да би ови налази могли омогућити пројектовање баштенских тримера и косилица за траву, као и возила са ултразвучним уређајима како би се јежеви држали на безбедној удаљености.

Иако кућни љубимци попут паса чују звуке из ултразвучног опсега, високе фреквенције које јежеви детектују омогућавају рад уређаја који не утичу на кућне љубимце.
 
Др Софи Лунд Расмусен, ванредна професорка Јединице за истраживање заштите дивљих животиња при Универзитету у Оксфорду и Универзитету у Копенхагену, која је и водећи аутор студије истиче да ће следећа фаза истраживања бити проналажење сарадника у аутомобилској индустрији који ће финансирати и дизајнирати звучне репеленте за животиње на аутомобилима.

Ако наша будућа истраживања покажу да је могуће дизајнирати ефикасан уређај за држање јежева подаље од аутомобила, то би могло имати значајан утицај на смањење погубности друмског саобраћаја по опадајућу популацију европског јежа, поручила је професорка Лунд Расмусен.

петак, 13. март 2026.
12° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом