Приче о суровој реалности

Остварење Саше Хајдуковића „32. децембар", први филм снимљен у Републици Српској, према речима редитеља прича је о људима који у Новогодишњој ноћи уместо у 1. јануар, прелазе у 32. децембар.

„Ово је прича која не нуди много оптимизма, али ја сам имао потребу да причам о ономе што ме тишти", рекао је Хајдуковић уочи данашње пројекције овог филма у оквиру програма „Открића" 38. ФЕСТ-а.

Глумица Николина Ђорђевић рекла је да новогодишња ноћ за већину представља наду да ће се од 1. јануара нешто ново десити, да ће се живот променити на боље, а обично се то не деси, и зато је назив „32. децембар" изузетно симболичан и одговара причи.

Продуцент филма Зоран Галић рекао је да је било тешко снимити прво кинематографско остварење Републике Српске, јер мотив аутора да аплицирају за филмске фондове Федерације није био искључиво „због жеље, да овај филм потпуно буде завршен у продукцији Републике Српске".

„Сматрам да је филм добро урађен и да је дух Бањалуке у потпуности дочаран, што је нама било веома важно", истакао је Галић.

Хајдуковићев филм сниман је две године, а осим Владе Републике Српске, реализацију су помогли и Министарство културе Србије и Филмски центар Србије.

У оквиру програма „Откриће" вечерас ће у Дворани културног центра бити приказано и остварење „Човек који је појео своје трешње".

Аутор филма, ирански редитељ Пајман Хагани нагласио је да тај филм до сада није приказан у Ирану из комерцијалних разлога.

Хагани је на конференцији за новинаре у Медија центру ФЕСТ-а рекао да његов дебитантски филм између осталог говори о положају жена у Ирану и о тешкој економској ситуацији житеља те земље.

Према његовим речима, и поред мало биоскопа, годишње се у Ирану сниме бројни филмови, а како његов филм није довољно комерцијалан и није лаганог жанра, до сада није приказан у његовој земљи.

У питању је прича о Рези, фабричком раднку, који жени мора да врати мираз након развода.

Реза покушава да добије кредит од банке и фирме, али када не успева, прибегава суровом начину, да узме новац од осигуравајућег друштва, тако што ће сам себе повредити.

Хагани је додао да је у Ирани и Техерану економска ситуација тешка и да људи једва преживаљају, а да се прича приказана у филму заиста и дешавала у стварном животу.