Где завршавају поклони које добијају државници? Италијанска премијерка открила свој „трезор“
Подразумева се да премијери и други високопозиционирани државни функционери, добијају поклоне на институционалном нивоу. Но, да ли сте се икада запитали шта се дешава са тим поклонима? Да ли их сви премијери носе кући, задржавају, поклањају пријатељима и рођацима или не? И да ли је уопште потребно покретати то питање с обзиром на то да је поклон управо то – поклон?
На италијанској политичкој сцени очигледно јесте. Након посланичког питања странке Italia Viva, списак поклона које је премијерка примила постао је јаван.
Наиме, Ђорђа Мелони је објавила листу 272 поклона које је добила од 22. октобра 2022. године, када је постала премијерка, а ниједан од њих није задржала за себе. Сви се налазе у Палати Киђи у једној просторији која више личи на необичан дипломатски музеј него на институционално складиште.
У просеку, премијерка је добила око девет званичних поклона месечно. Ту се налазе либијски теписи, накит из Узбекистана, статуа Хавијера Милеија са моторном тестером у руци, алпски шешири, ајпед Володимира Зеленског, скејтборд произведен у Монтесилвану, па чак и џак пиринча из Пакистана.
Детаљна листа, састављена и чувана од стране Протоколарног уреда, објављена је након што је посланик Франческо Бонифаци (из странке Italia Viva) поставио званично питање о судбини поклона намењених премијерки. Званичан одговор министра за односе са парламентом, Луке Чиријанија, гласио је да поклони не припадају председници владе, већ администрацији Председништва. По закону, сви поклони чија вредност прелази 300 евра морају бити регистровани и сачувани. Зато Ђорђа Мелони не може да их понесе кући, иако теоретски може одлучити да их изложи на некој изложби или поклони у хуманитарне сврхе.
Најзанимљивији поклони – између традиције и ироније
Први поклони стигли су из Индије у новембру 2022, поводом самита Г20 на Балију. Премијер Нарендра Моди поклонио је премијерки традиционалну одећу из Керале и један тепих. Временом се колекција проширила и сада обухвата најразноврсније предмете: ланчић од дијаманата, злата и цитрина од председника Узбекистана, ланена кошуља од румунског премијера Чолакуа, ручно рађена сива марама са људским лицима коју јој је за 48. рођендан поклонио албански премијер Еди Рама. Мараму је направио лично Рама.
Међу поклонима се истиче и статуа аргентинског председника Хавијера Милеија, са чувеном моторном тестером, симболом његове предизборне кампање. Ту су још и мале либијске камиле, текстилна статуа гивернера региона Пуља Микелеа Емилијана, боце мађарског вина, уметнички предмети и декорација са Блиског истока. Председник Словачке је премијерки поклонио минђуше, прстен и кутију за накит уз букет цвећа, Ал Сиси јој је поклонио слике, Бахреински краљ Хамад бин Иса ал Калифа вазу са цвећем и радни сто са црвеном актовком у кутији са каишем од злата и бисерима.
Вештачки изазван случај?
Након објављивања списка, разни медији су лансирали сензационалистичке наслове: „Благо Ђорђе Мелони“, „Премијеркин трезор“, „Тајни сеф“. Али стварност, како то често бива, изгледа сасвим другачије. Ти поклони никада нису били у личном власништву председнице владе, нити то могу бити. Они припадају држави и према њима се поступа по истој административној процедури која је важила, или би требало да важи, и за поклоне бивших премијера.
Управо ту почиње контра-питање које је најавио Галеацо Бињами, шеф посланичке групе Браћа Италије у Доњем дому: „Честитамо Ђорђи Мелони на објављивању списка. Не сећамо се сличне транспарентности у прошлости. Зато ћемо тражити да и Ренци, Ђентилони и Конте објаве своје спискове“.
Бињами истиче да би чланови парламента требало да знају да ови поклони не могу да се носе кући већ да се евентуално дају у добротворне сврхе.
Одговор из странке Italia Viva: „Објавите и рачуне премијеркине куће“
Овај захтев је запалио искру полемике. Рафаела Паита, шефица групе Italia Viva у Сенату, реаговала је оштро: „Одлично што је објављен списак, али сада желимо и рачуне и уплатнице за премијеркину приватну кућу. Већ смо приметили неслагања у објављеним списковима“.
Одговор Ђованија Сперанзона, потпредседника посланичке групе Браћа Италије, није изостао: „Чему толика љутња? Можда се сенаторка Паита осетила угроженом или зна нешто што ми не знамо, а везано је за период када је Ренци био премијер“. Ова дискусија још једном показује како чак и наизглед споредна тема, један списак поклона, може постати оружје у политичкој борби.
Половична транспарентност?
Треба рећи да списак, иако детаљан, није јавно доступан у пуном смислу те речи – депонован је у кабинету Председништва владе и могу га видети посланици, али није директно доступан грађанима. Такав избор изазвао је сумње у искрену намеру „потпуне транспарентности“.
Соба са поклонима у Палати Киђи данас је симбол две Италије које се суочавају – са једне стране институционална формалност, која прецизно бележи сваки поклон, а са друге стране су сумњичавост и полемика, где сваки предмет може постати оружје или аргумент за сукоб.
У међувремену, инвентар Ђорђе Мелони је објављен. Али права транспарентност, ако треба да постоји, мора важити за све. Па и за оне који су Палату Киђи већ напустили.
Коментари