Читај ми!

Сандра Перовић: У Берлину суморно време као и теме филмова на Берлиналу

Берлински међународни филмски фестивал или Берлинале, је један од најважнијих филмских фестивала у Европи и свету. После година обележених пандемијом, филмске звезде су се вратиле на црвени тепих у Берлин. Фестивал је пратила Сандра Перовић, филмска критичарка, која се управо вратила из Берлина.

За ово доба године, Берлин је био изузетно топао, кишовит, облачан и суморан као и теме филмова који су приказани на фестивалу, напомиње гошћа Јутарњег програма, Сандра Перовић, помоћник Главног и одговорног уреника Забавног програма РТС-а.

„Навикли смо и да је Берлин политички највише обојен у односу на своје конкуренте у Кану и Венецији, а ове године, чини се, та политичка обојеност је била појачана, првенствено филмовима који се баве темом рата у Украјини, као и снажној подршци тој земљи, али и иранским остварењима која су се током десет фестивалских дана фокусирала на ухапшене иранске синеасте због политичких неслагања“, наглашава Сандра Перовић.

„Ви нисте при себи“

Неколико филмских критичара се после доделе награда на Берлиналу запитало „Да ли сте ви разумели овогодишњи 73. Берлински фесивал?“, пре свега у контексту саме концепције свеукупног програма, али и начина на који су додељене награде, напомиње гошћа Јутарњег програма.

Тријумфовао је филм који није словио за фаворита, француско документарно остварење Sur l'Adamant редитеља Николе Филбера.

„Реч је о једном филму који се тематски бави анализом свакодневице на једном броду који плови Сеном у Паризу, где се налази клиника за ментално оболеле особе. И сам редитељ је, интересантно, када је добио награду, рекао: 'Ви нисте при себи', након што му је председница овогодишњег међународног жирија, америчка глумица Кристен Стјуарт предала Златног медведа за најбољи филм“, додаје Перовићева.

Велику награду жирија добио је прослављени немачки редитељ, Кристијан Пецолд чије филмове углавном гледамо на фестивалу Слободна зона у Београду. Овога пута тријумфовао је са филмом Црвено небо. Награду за најбоље глумачко остварење добила је шпанска глумица за улогу дечака у филму 20.000 врста пчела.

„Берлински фестивал је укинуо награду за најбољу глумицу и за најбољег глумца, већ је све подвео и насловио као награду за најбољу глуму. Значи, није битно ког сте пола, поента је само ко је остварио најбољу улогу", објашњава филмска критичарка.

Најбољи редитељ је француски редитељ Филип Гарел за филм Велика колица, а немачко-српска копродукција Музика, авангардне немачке редитељке Ангеле Шаналек, освојила је Сребрног медведа за најбољи сценарио.

„Ми смо заправо, једино на овај начин били присутни на овогодишњем Берлиналу. Овај филм је подржан и од стране наше државе. Реч је о једном сасвим модерном виђењу драме о Едипу која је пре свега имплементирана у један музички контекст. За мене је утисак, као и за све њене претходне филмове, да је ово експериментални филм", каже Сандра Перовић.

Опстанак доброте

Најјачи утисак, како додаје, на њу је оставио аустралијски филм Опстанак доброте. Снажна, апокалиптична прича једног од најзначајнијих аустралијских редитеља, Ролфа Де Хира. Реч је о остварењу које после светске премијере и такмичења за Златног медведа, стиже и на 51. Фест, као и сам редитељ.

„Ово је једна дистопијске прича где је главна јунакиња црна жена, остављена да умре усред пустиње. Један дистопијски поглед на човечанство, суморна, лирска алегорија која је наслоњена на традицију Абориџина и како повратити достојанство староседелаца у Аустралији, како осудити неправду нанету колонизацијом, у случају Де Хировог филма, прича која може да се догоди било где и било када. Прича која опомиње да се историја понавља, јер у овом остварењу има преплитања и покрета за расну правду и постапокалиптиче пандемије која је налик ковиду. Самим тим, све то чини једну својеврсну реакцију овог аутора, који је и редитељ и сценариста на време у коме живимо“, наглашава Сандра Перовић.

Из Берлина на Фест

Већ је уобичајено да на Фест стижу филмови са светских фестивала, па тако и са Берлинала, а гошћа Јутарњег програма посебно издваја и филм Тотем, мексичко остварење које је портрет једне вишегенерацијске породице под истим кровом, из угла седмогодишње девојчице.

„Поменула бих и филм Брендона Кроненберга, сина чувеног Дејвида Кронрнберга, Infinity Pool, који такође са Берлинала стиже на Фест. Једна научнофантастична, крвава хорор прича, за љубитеље жанра свакако ће бити атрактивна", додаје Перовићева.

Случај Стивена Спилберга

Када је на чело Фестивала дошао Карло Шатријан, дугогодишњи уметнички директор фестивала у Локарну, Берлин се потпуно окренуо авангарди, али у исто време, свестан чињенице да медијску пажњу ппажњу може да има једино уколико има велике холивудске звезде.

Било их је и ове године, додаје Сандра Перовић, али сасвим дозирано. Била је Хелен Мирен. Била је и Кејт Бланчет која је дошла да представи филм Тар, један од главних претендената на награду Оскар. Био је и Мет Дејмон као продуцент филма о рату у Украјини.

„Али шта је занимљиво за Спилберга? Прво, видели смо ретроспективу његових филмова, подсетили се његових легендарних дела, од ИТ ванземаљца, Парка из доба Јуре, Шиндлерове листе и осталих. И шта је он рекао када је добио почасног Златног медведа? Обратио се младим редитељима пославши поруку да је једино важно имати добру причу и да ако желите да будете успешан редитељ, морате сами да причате. Њему је мајка рекла да мора једног дана обавезно своје детињство и своју најранију љубав према покретним сликама да преточи у филм. Што је он и учинио. То су Фабелманови“, каже Сандра Перовић и открива да је после одгледаних 20 ауторских фестивалских филмова отишла у биоскоп да одгледа Фабелманове да мало ужива.

петак, 26. април 2024.
14° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво