Патлиџан протерује холестерол?

Право богатство у облику мноштва влакана и никако занемарљиве количине витамина Б1 и Б6, као и калијума налази се у плавом патлиџану.

Одличан је извор и бакра, магнезијума, мангана, фосфора, ниацина и фолне киселине.

Све поменуте високовредне материје и многе друге којих у тамноплавим плодовима има у мањим количинама плави патлиџан сврставају међу поврће које би требало да се на трпези налази што чешће.

Насунин, моћни антиоксидант из коре патлиџана, веома је ефикасан у спречавању оксидативне дегенерације липида. Управо због тога патлиџан је веома успешан у борби против холестерола, што је потврђено резултатима више научних студија и истраживања.

Ипак, научници се још не усуђују да сам екстракт поменуте супстанце користе у исте сврхе јер се у неколико истраживања показао као неадекватан. Најављена су нова испитивања која би требало да реше ту недоумицу.

Превентивна улога

Ангиогенеза је физиолошки процес изградње нових крвних судова, али и део процеса раста и зарастања рана. Такође, учествује у расту малигних тумора и њиховом ширењу по организму јер снабдева ћелије рака кисеоником и хранљивим материјама.

Резултати истраживања које су спровели стручњаци Одсека нутриционистичких наука у Јапану показали су да је насунин инхибитор ангиогенезе и да би могао да буде од помоћи у превенцији обољења у чијем напредовању учествује ангиогенеза.

Антицијанини којих такође има у кори патлиџана имају слично инхибиторно дејство, то јест спречавају раст неких ћелија рака.

Стручњаци посебно наглашавају да се исхрана богата плавим патлиџаном саветује за бољу контролу дијабетеса типа 2. Одличан баланс високог садржаја влакана и слабо растворљивих угљених хидрата чини то поврће идеалним за регулацију нивоа шећера у крви.

Сматра се да плави патлиџан потиче из Индије где је растао као дивља биљка, а да је први пут у Кини гајен као биљка чији се плодови користе у исхрани.

У Европи је постао веома популаран током средњег века. До 18. века и Италијани и Французи овладали су узгојем тог поврћа. У Америку је стигао тек почетком 19. века.