Прва синтетичка жива ћелија

Амерички научници успели су да развију прву синтетичку живу ћелију тако што су најпре конструисали бактеријски „генетички софтвер" који су потом пресадили у ћелију. Формирани микроб изгледа и понаша се попут врстa којима управља синтетичка ДНК.

Ово откриће, објављено у часопису Сајенс (Science), представља крупни продор у науци, сматрају истраживачи, док критичари истичу могуће опасности развијања синтетичких организама.

Научници се надају да ће у догледно време успети да развију и бактеријске ћелије способне да производе лекове и горива, па чак и да апсорбују штетне гасове.

Неке групе у Америци упозоравају да би се употребљена технологија могла искористити за производњу биолошког оружја, а председник Барак Обама затражио је од својих саветника извештај о последицама овог достигнућа.

Тим стручњака са Института у Мериленду у Калифорнији, са др Крегом Вентером на челу, произвео је геном синтетичке бактерије, а затим је пресадио геном једне бактерије у другу.

Научници су потом објединили оба ова метода и створили такозвану „синтетичку ћелију" премда је синтетички само њен геном.

Научници су копирали постојећи геном бактерије, секвенсирали су његов генетски код, а затим употребили машине за синтетизовање како би хемијским путем конструисали копију.

„Сада смо у могућности да пресадимо наш синтетички хромозом у ћелију реципијента - другог организма", објаснио је др Вентер за Би-Би-Си.

Према његовим речима, оног момента када нови софтвер продре у ћелију, она га учитава и конвертује у врсту датог генетичког кода.

Нова бактерија умножава се више од милијарду пута, производећи копије које садрже вештачки, синтетички ДНК који их контролише.

„Ово је први пут да синтетички ДНК у потпуности контролише ћелију", навео је др Вентер, додајући да ће његов тим радити на дизајнирању и изградњи нове бактерије способне да обавља корисне функције.

Нова индустријска револуција? 

Др Вентер убеђен је да ово откриће може да доведе до нове индустријске револуције.

„Уколико будемо успели да дођемо до тога да ћелије производе оно што желимо, могле би нас ослободити од коришћења нафте или помоћи нам да поправимо штету нанету животној средини усисавањем угљен-диоксида", рекао је др Вентер.

Критичари, међутим, сматрају да су потенцијалне предности синтетичких организама пренаглашене.

Докторка Хелен Валас из организације за праћење развоја генетичке технологије „Џинвоч" (GeneWatch), упозорила је на опасност синтетичких бактерија.

„Пуштање у природу нових организама може узроковати више штете него користи", сматра др Валас, додајући да се њиховим ослобађањем у загађеним срединама да би се оне очистиле заправо ствара нова врста загађења.

Нико не зна како ће се ови организми понашати у новом окружењу, истакла је др Валас.

Професор Џулијан Савулеску са Оксфордског универзитета, сматра да ће потенцијал ове науке бити искоришћен тек у далекој будућности, али да је он реалан и важан.

Савулеску не пориче да су ризици присутни и због тога инсистира на увођењу нових стандарда безбедности за радикална истраживања и заштиту од војне и терористичке злоупотребе.