Кључ одбране од цревних инфекција

Истраживачи са Пастеровог института у Лилу, са Матијом Шамијаром на челу, утврдили су да низак ниво протеина PPAR-gamma може да учини човека мање способним да се бори с цревним инфекцијама.

Подстицањем тог протеина лековима или одређеним намирницама могло би да помогне у борби против ових врста болести.

То откриће, наводе стручњаци, отворило би могућност за лечење досад неизлечивих болести црева, као што је Кронова болест.

Истраживање је показало да неки лекови који се користе против других обољења, могу да буду делотворни и против Кронове болести.

Током истраживања утврђено је да протеин PPAR-gamma, задужен за одбрану црева од бактерија, могу да активирају два лека - „авандија" и „актос". Интересантно је да се оба лека користе у третману дијабетеса.

Запаљенски поремећаји црева, као што су Кронова болест и улцерозни колитис, погађају око 0,5 одсто становништва у развијеним земљама, а борба против њих је изузетно тешка.

Терапија се засад састоји у примени лекова као што су „ремикад", „хумира", „цимзија", који се дају у облику инјекција да би блокирали инфламнаторни протеин, познат као „фактор тумурне некрозе" (ТНФ).

Шамијар наглашава да не реагују сви пацијенти на те лекове, као и да чак и они после извесног времена престају да буду ефикасни.

Француски стручни тим утврдио је да су мишеви генетски модификовани тако да имају мањак протеина PPAR-gamma, били мање способни да се изборе с бактеријским инфекцијама у дебелом цреву од нормалних мишева.

Такође, анализом узетих узорака од људи оболелих од Кронове болести, откривено је да су испитаници имали смањени садржај одбрамбених антимикробних пептида, које регулише протеин PPAR-gamma.

Шамајар напомиње да и храна која садржи коњуговану линолеинску киселину (ЦЛА) такође може да подстакне активност поменутог протеина и да помогне у ублажавању колитиса и рака који се доводи у везу с њим. Ланолеинске киселине у одговарајућем облику има највише у млечним и месним продуктима пореклом од животиња које су храњене травом.

Велико достигнуће поменутог истраживања је између осталог и то што оно омогућава да се идентификују особе с највећим ризиком од Кронове болести и да се код њих повећа одбрамбена снага која почива на протеину PPAR-gamma, тако да се болест и не развије.