Канабис и млади – нова истраживања указују на ризике по ментално здравље

Питање односа користи и ризика од употребе канабиса добија на значају са ширењем његове медицинске и рекреативне употребе. Иако се канабис неретко представља као средство за ублажавање различитих тегоба, истраживања указују на посебну осетљивост тинејџера и младих одраслих особа.

Кевин Хил са Харварда и његове колеге, у раду објављеном у American Journal of Psychiatry, као и Мајкл Хсу са Универзитета Калифорније у Лос Анђелесу (UCLA) и његов тим, у истраживању објављеном у часопису JAMA, указали су на повећану подложност младих који користе канабис неповољним психијатријским последицама и поремећајима употребе психоактивних супстанци.

Хил и његове колеге наглашавају да је употреба канабиса, нарочито ако почиње рано, ако је честа или подразумева производе са високим садржајем ТХЦ-а, повезана са погоршањем анксиозности, депресије, биполарног поремећаја и психотичних обољења.

Истраживање Хсуа и сарадника показало је и да докази из рандомизованих испитивања не подржавају рутинску употребу канабиса за лечење акутног и хроничног бола или несанице. Аутори су употребу производа високе јачине повезали са каснијом појавом психотичних симптома. Навели су и да је 29 одсто испитаника који су канабис користили у медицинске сврхе испуњавало критеријуме за поремећај употребе канабиса.

Пола милиона адолесцената под лупом истраживача

На ризике посебно указује нова студија објављена у часопису JAMA Pediatrics, којом је обухваћено готово пола милиона адолесцената из здравственог система „Кајзер Перманенте Северна Калифорнија“.

Испитаници су током редовних здравствених прегледа давали податке о употреби психоактивних супстанци, а истраживачи су их потом пратили до раног одраслог доба.

Употреба канабиса током претходне године била је повезана са повећаним ризиком од каснијег постављања психијатријских дијагноза, међу којима су психотични и биполарни поремећаји, депресија и анксиозност. Најснажнија повезаност уочена је код психотичних и биполарних поремећаја.

Подаци указују и на могући однос између учесталости употребе и ризика – код адолесцената који су канабис користили чешће забележен је већи ризик него код оних који су га користили ређе. Употреба канабиса била је документована у просеку око 1,7 до 2,3 године пре прве забележене психијатријске дијагнозе.

Међутим, сама повезаност не доказује нужно да је канабис непосредно изазвао психијатријски поремећај код сваког појединца. Аутори указују и на могућност да неке особе канабис користе како би покушале да ублаже већ присутне психичке тегобе.

Од депресије до суицидалног понашања

На потенцијалне последице указала је и анализа више од 280.000 младих одраслих особа у Сједињеним Државама, старости од 18 до 34 године, коју су Нора Волков и сарадници објавили у JAMA Network Open.

Употреба канабиса била је повезана са већом учесталошћу суицидалних мисли, планирања самоубиства и покушаја самоубиства. Повезаност је уочена код различитих образаца употребе – од повремене и свакодневне употребе до поремећаја употребе канабиса – а била је присутна и код особа са великим депресивним епизодама и код оних без њих. Посебно снажна повезаност забележена је код жена.

Слични резултати добијени су у великој данској националној кохортној студији, која је обухватила 6,6 милиона људи. Истраживање објављено у JAMA Psychiatry показало је повезаност поремећаја употребе канабиса са повећаним ризиком од депресије и биполарног поремећаја.

Поремећај употребе канабиса био је повезан са готово двоструко већим ризиком од депресије и два до три пута већим ризиком од развоја биполарног поремећаја код мушкараца и жена.

Психоза и производи са високим садржајем ТХЦ-а

Посебну пажњу истраживача привлачи повезаност канабиса и психотичних поремећаја. Прва епизода психозе повезана са употребом канабиса најчешће се јавља у периоду између 15. и 30. године. Код мушкараца се обично јавља раније, током касне адолесценције и раних двадесетих година, док се код жена врхунац бележи нешто касније.

Искуства налик психотичним симптомима нису неуобичајена током адолесценције. Према проценама, јављају се код пет до десет одсто младих и код већине не прерастају у клинички поремећај. Ипак, трајност и тежина таквих симптома могу бити показатељ већег ризика од каснијег психотичног обољења.

Преглед литературе објављен у JAMA Internal Medicine наводи да је редовна употреба производа са високим садржајем ТХЦ-а код адолесцената и младих одраслих повезана са два до 11 пута већим ризиком од психозе.

Истраживачи су код особа са поремећајима расположења уочили и већи ризик од развоја поремећаја употребе канабиса и самоповређивања.

Нема доказа да канабис лечи анксиозност и депресију

Додатне податке доносе систематски преглед и метаанализа Џека Вилсона и његових колега из Аустралије, објављени у The Lancet Psychiatry. Истраживачи су анализирали рандомизована испитивања употребе канабиноида код менталних поремећаја и поремећаја употребе психоактивних супстанци.

У том прегледу нису пронађени докази да канабис ефикасно лечи анксиозност, депресију или посттрауматски стресни поремећај. Аутори су због тога закључили да је медицинска употреба канабиноида код тих стања ретко оправдана.

Деван Кансагара и његове колеге у JAMA Internal Medicine такође наводе да канабис у којем преовлађује ТХЦ не побољшава симптоме ПТСП-а, док нема довољно доказа о његовим повољним ефектима код анксиозности, депресије и поремећаја пажње са хиперактивношћу.

Истовремено, указују на могуће значајне нежељене ефекте, међу којима су погоршање маније и функционисања код особа са биполарним поремећајем и појачавање психотичних симптома код особа са поремећајима из психотичног спектра.

Канабис данас знатно јачи него пре три деценије

Један од фактора који мења процену ризика јесте повећање концентрације ТХЦ-а. Док је током деведесетих година прошлог века типична концентрација износила око три до пет одсто, данас поједини производи садрже 15 до 20 одсто ТХЦ-а или више.

Концентрати, попут уља и такозваних „дабова“, могу да садрже између 60 и 90 одсто ТХЦ-а.

Већа изложеност ТХЦ-у повезана је са појачаном анксиозношћу, дисфоријом, тешкоћама у емоционалној регулацији и већим ризиком од развоја поремећаја употребе канабиса.

Млади притом чешће посежу за производима велике јачине, укључујући концентрате и производе за вејпинг, који омогућавају уношење већих количина ТХЦ-а и понављање дозе у кратким временским интервалима.

То је посебно значајно током адолесценције, периода у којем се мозак и даље развија и сазрева. Због тога истраживачи упозоравају да изложеност великим количинама ТХЦ-а у том животном добу може представљати посебан ризик.

Доступни резултати не значе да ће свака млада особа која користи канабис развити психијатријски поремећај, нити сама повезаност доказује узрочно-последични однос у сваком појединачном случају. Ипак, више великих студија указује да ризик расте са ранијим почетком, чешћом употребом и већом концентрацијом ТХЦ-а, због чега истраживачи посебно упозоравају на употребу канабиса међу адолесцентима и младим одраслим особама.