Да ли величина лимфних чворова на врату може да открије како стари мозак

Старење доноси бројне промене у организму, а научници све више пажње посвећују једном систему о коме се донедавно знало знатно мање, лимфном систему који помаже у одвођењу течности, отпадних материја и имунолошких сигнала из подручја мозга.

Нова систематска анализа 96 рецензираних научних студија показала је да је смањивање дубоких лимфних чворова на врату доследно повезано са старењем.

Шта та промена значи за мозак још није у потпуности јасно. Међутим, све више доказа указује да би лимфни систем на врату могао да буде важан део ширег система за одвођење материја из мозга.

Једно од питања које научници сада постављају јесте да ли успоравање лимфне дренаже са старењем може да доведе до нагомилавања отпадних материја, течности или других супстанци у и око мозга.

Резултати анализе објављени су у часопису Neurobiology of Aging.

Лимфни чворови на врату могли би да буду важна карика

Дубоки вратни лимфни чворови су имунолошки органи у пределу главе и врата који примају и пречишћавају лимфну течност, при чему задржавају патогене и старе или абнормалне ћелије.

У целом људском телу постоји око 800 лимфних чворова, а приближно 300 налази се у пределу врата.

Њихова бројност указује на значај овог подручја, али научници су дуго сматрали да се вратни лимфни чворови углавном баве лимфном течношћу која долази из периферних делова тела.

Слика се значајно променила 2015. године, када су научници код мишева открили лимфни систем у можданим овојницама — мембранама које окружују мозак.

Две године касније појавили су се и први докази да слична лимфна мрежа постоји у можданим овојницама људи. Од тада је истраживање овог система значајно проширено.

Неуронаучник Ондер Албајрам, који проучава старење мозга на Медицинском универзитету Јужне Каролине, каже да је управо тај развој променио начин на који научници посматрају вратне лимфне чворове.

„Оно што ме је највише изненадило јесте колико доследно су докази упућивали изван самог мозга“, рекао је Албајрам за ScienceAlert.

„То је променило начин на који размишљам о старењу мозга. Све више на оштећено уклањање отпадних материја не гледам само као на локални проблем унутар мозга, већ потенцијално као на постепени губитак комуникације између мозга и његове периферне инфраструктуре за дренажу.“

Од мозга до лимфних чворова на врату

Нова сазнања указују на постојање повезаног пута којим се одређене материје из мозга могу одводити ка лимфном систему.

У мозгу постоји такозвани глимфатички систем, који учествује у кретању течности и размени отпадних материја и имунолошких сигнала између простора око нервних ћелија.

Дуго се сматрало да је овај систем углавном одвојен од класичног лимфног система. Међутим, истраживања у последњој деценији показала су да део цереброспиналне течности, односно ликвора, може да уђе у лимфне судове можданих овојница.

Ти лимфни судови затим могу да усмеравају садржај ка лимфним чворовима на врату.

„Годинама су се истраживачи усредсређивали на то како се отпадне материје крећу кроз мозак, али мање пажње посвећивано је ономе што се дешава након што тај материјал стигне до граница мозга“, објаснио је Албајрам.

„Ипак, дренажа мора да има своју крајњу тачку. Вратни лимфни чворови нису само пасивна места за прикупљање; они су и имунолошки органи који примају молекуле и имунолошке сигнале који потичу из централног нервног система.“

Због тога Албајрам сматра да би глимфатички транспорт, лимфни судови можданих овојница и вратни лимфни чворови могли да се посматрају као делови једног повезаног система за уклањање материја из мозга.

Са старењем се лимфни чворови смањују

Управо је ту нова анализа 96 студија посебно занимљива.

Подаци указују да се дубоки лимфни чворови на врату са старењем смањују, док се истовремено уочава задебљање лимфних канала.

МРИ истраживања су показала да људи старији од 50 година, у поређењу са млађим особама, имају релативно мање вратне лимфне чворове.

Истовремено, чини се да са старењем успорава и глимфатичка дренажа мозга.

Научници још не знају да ли су ове две појаве директно повезане. За сада постоји корелација и биолошки смислена хипотеза, али не и доказ да смањивање лимфних чворова на врату узрокује успоравање одвођења отпадних материја из мозга.

Да ли лимфни чворови заиста делују као „канте за мозак“?
Један од занимљивих праваца истраживања јесте питање да ли се у вратним лимфним чворовима могу пронаћи материје које потичу из мозга.

Постоје докази да се протеини повезани са централним нервним системом, укључујући амилоид-бета и фосфорилисани тау, могу детектовати у вратним лимфним чворовима, а у неким случајевима тамо могу бити и знатно заступљенији.

У једној студији из 2025. године истраживачи су анализирали узорке вратних лимфних чворова код 25 учесника са аутоимуним неуролошким болестима.

„Пронашли смо високе нивое протеина који обично дефинишу Алцхајмерову болест у узорцима лимфних чворова код млађих људи“, објаснио је водећи аутор студије, клиничар и научник Адам Ал-Дивани са Универзитета у Оксфорду.

„То је подржало хипотезу да лимфни чворови делују као дренажни базен за мозак. Затим смо видели да се то смањује код старијих људи, што указује на то да је овај процес са годинама мање ефикасан… На ово гледамо као на доказ да вратни лимфни чворови делују као ’канте за мозак’.“

Овај налаз је занимљив, али сам по себи не доказује да накупљање ових протеина у лимфним чворовима изазива неуролошке болести или да њихово смањење директно доводи до болести мозга.

Могућа веза са Алцхајмеровом и Паркинсоновом болешћу

Све више истраживања указује да дренажа из можданих овојница има важну улогу у неуролошким обољењима, укључујући Алцхајмерову и Паркинсонову болест.

У предклиничким истраживањима на мишевима научници су открили да успоравање лимфних судова у можданим овојницама може довести до већег таложења токсичних производа повезаних са болешћу у мозгу.

Насупрот томе, неки експерименти на глодарима указују да побољшавање функције лимфног система који дренира мозак може да помогне опоравку после можданог удара, а можда и да побољша памћење код старијих животиња.

На основу оваквих резултата, истраживачки тимови већ развијају неинвазивне уређаје који би могли да помогну ефикаснијем протоку лимфе кроз судове на врату.

Међутим, овде је неопходан опрез: резултати добијени код мишева нису аутоматски применљиви на људе.

Још није време да вратни лимфни чворови постану медицински маркер. Иако идеја да би вратни лимфни чворови могли да открију стање система за „чишћење“ мозга звучи обећавајуће, научници наглашавају да смо још далеко од клиничке примене.

„Мислим да је ово једна од најузбудљивијих могућности за примену у медицини, иако још нисмо дошли до тачке у којој мерење вратних лимфних чворова можемо сматрати клиничким биомаркером“, рекао је Албајрам.

Потребна су дугорочна истраживања на људима како би се утврдило шта се дешава са овим системом током старења.

Без таквих студија тешко је разликовати три могућности: да промене у лимфним чворовима доприносе развоју болести, да су последица болести или да су једноставно део нормалног процеса старења.

Додатни проблем представљају и саме методе снимања. Иако су савремене технологије омогућиле много бољи увид у лимфни систем мозга, поједини научници упозоравају да се неки сигнали на МРИ снимцима могу погрешно протумачити као лимфно ткиво.

Кључно питање тек треба да добије одговор

Албајрам сматра да би следећи корак требало да буде праћење целог система код живих људи, уместо посматрања појединачних лимфних структура.

„Волео бих да се истраживања помере од описивања појединачних лимфних структура ка мерењу целог система за уклањање материја из мозга ка врату код живих људи“, рекао је он.

На крају, остаје једно од најважнијих питања: да ли је успоравање лимфне функције само последица старења мозга или је и један од процеса који одређују брзину којом мозак стари?

Ако се покаже да лимфни систем заиста има активну улогу у темпу старења мозга, део овог процеса можда би било могуће пратити, а једног дана и лечити, преко структура које су доступније за снимање и интервенције него сам мозак.

За сада, међутим, научни докази говоре о занимљивој и обећавајућој вези, а не о доказаном узроку. Истраживање лимфног система мозга релативно је младо поље, па ће тек будуће студије показати да ли су вратни лимфни чворови заиста један од кључева за разумевање начина на који наш мозак стари.