Читај ми!

Суд потврдио науку – стјуардесе и пилоти изложени већем ризику од карцинома повезаних са зрачењем

Француски суд је први пут признао космичко зрачење као један од фактора у настанку рака дојке код стјуардесе Софи Лено, која је дуго радила у авио-индустрији. Педесетдеветогодишња бивша стјуардеса компаније „Ер Франс“, тражила је да се њен рак призна као последица услова рада.

То је сада потврђено пресудом која би могла да има велики значај за будуће сличне случајеве. Суд у југозападном француском граду Бајону оценио је да је космичко зрачење једна од три канцерогене опасности којима је била изложена током обављања професије. Друге две су пасивно пушење и дуготрајан рад ноћу.

Пушење је на летовима „Ер Франса“ било дозвољено до 2000. године.

Одлука значи да Лено, чији је рак сада у ремисији, може да оде у превремену пензију, док ће јој француски здравствени систем у потпуности надокнадити трошкове сваког даљег лечења.

Тиме што је рак дојке препознат као званично признат ризик за летачко особље, суд је, како наводе адвокати, отворио пут и за бројне друге сличне захтеве.

„Моја највећа жеља је да ова одлука охрабри друге жене које до сада нису имале храбрости да направе овај корак“, истакла је Лено.

Као стјуардеса, а касније и шефица кабинског особља на летовима „Ер Франса“, Лено је између 1989. и 2019. године провела 12.600 сати у ваздуху. Више од половине тих летова било је ноћу. Бројни дуголинијски летови на великим висинама из Париза водили су је у близину Северног пола, где је изложеност зрачењу из свемира најинтензивнија.

Смртоносно космичко зрачење

Студија Медицинског факултета Универзитета Харвард, објављена овог месеца, показала је да стјуардесе и пилоти имају највећи удео смртних случајева од карцинома повезаних са зрачењем међу више од 500 различитих занимања.

Студија, објављена у понедељак у часопису JAMA Internal Medicine, користила је националне податке из више од 12 милиона извода из матичне књиге умрлих који су садржали и информације о занимању преминулих.

Аутори су анализирали стопе смртности од карцинома повезаних са излагањем зрачењу, укључујући леукемију, лимфом, мултипли мијелом, као и рак коже, дојке, штитасте жлезде, простате и централног нервног система.

Међу више од 500 занимања, стјуардесе су имале највећи проценат смртних случајева од карцинома повезаних са зрачењем, док су пилоти били на другом месту, утврдили су истраживачи. Код припадника те две професије вероватноћа смртног исхода била је неуобичајено висока за сваку врсту карцинома повезаног са зрачењем.

Ниједна од ове две групе није имала већу стопу смртности од карцинома који нису повезани са излагањем зрачењу. Та чињеница, како су навели научници, „подржава претпоставку да је професионална изложеност зрачењу, а не животне навике или социоекономски фактори, у основи уоченог повећаног ризика“.

Стјуардесе су имале око 50 одсто већу вероватноћу да умру од карцинома повезаног са зрачењем у поређењу са општом радно способном популацијом, док је код пилота та вероватноћа била већа за око 36 одсто.

Када је реч о апсолутном ризику, око 6,9 одсто смртних случајева међу стјуардесама било је последица ових врста карцинома – отприлике један од 14. Међу пилотима тај удео износио је 6,7 одсто, док је у општој радно способној популацији био пет одсто, рекао је први аутор студије, др Вишал Пател са Медицинског факултета Универзитета Харвард.

Према анализи, око 6,9 одсто смртних случајева међу стјуардесама и 6,7 одсто међу пилотима било је последица карцинома повезаних са зрачењем.

Ти удели били су већи него код других занимања, укључујући нуклеарне технологе, који су редовно изложени зрачењу из извора који нису космички, али су се нашли тек на 12. месту листе, навели су аутори студије.

Магнетно поље као штит

Одавно је познато да путовање авионом на великим висинама излаже људе космичком зрачењу, али се доза коју прими већина путника сматра статистички безначајном. Изложеност је интензивнија у близини полова јер Земљино магнетно поље на другим местима делује као својеврсни штит.

Џим Смит, професор науке о животној средини на Универзитету у Портсмуту, рекао је да је немогуће утврдити да ли је појединачни случај рака изазван зрачењем.

„Садашње смернице за заштиту од зрачења полазе од претпоставке да свака, чак и мала доза потенцијално може да изазове рак, али што је доза мања, мањи је и ризик. На основу познатих доза космичког зрачења којима је изложено летачко особље и те претпоставке, могли бисмо очекивати да посаде које редовно лете на великим висинама имају незнатно повећан ризик од рака“, рекао је професор Смит.

„У Француској је веза између рака дојке и одређених опасности на радном месту већ утврђена код бројних занимања, попут медицинских сестара, али је ово први пут да је то учињено у случају једне стјуардесе“, рекла је адвокатица Софи Лено, Елизабет Леру.

Компанија Ер Франс саопштила је да није учествовала у правном поступку који је покренула Лено и да није имала увид у образложење судске одлуке.

четвртак, 27. август 2026.
31° C