Научници открили бактерије које могу природно да штите децу од астме и алергија

Деценијама научници разматрају такозвану „хигијенску хипотезу“, према којој је излагање деце већем броју микроорганизама у раном детињству важно за правилан развој имуног система.

Пораст броја случајева алергија, астме и поленске кијавице у индустријализованим западним земљама прати и запажање да су ова обољења знатно ређа код деце која одрастају на фармама.

„Девојчице и дечаци који одрастају на фармама и изложени су већој разноврсности микроорганизама много ређе имају ове проблеме“, рекао је епидемиолог Маркус Еге са Универзитетске болнице LMU и Института за превенцију астме и алергија „Хелмхолц Минхен" у Немачкој. Ова појава позната је као „ефекат фарме“.

Научници идентификовали бактерије повезане са „ефектом фарме“

Еге и његове колеге сада су идентификовали девет врста бактерија за које сматрају да посредују у овом заштитном ефекту код деце из руралних делова Европе.

„Оваква истраживања до сада су могла да покажу само мање или више убедљиве корелације“, рекао је Еге. „Али са нашом новом студијом можемо да изнесемо много убедљивије доказе, јер можемо да идентификујемо појединачне карике предложеног узрочно-последичног ланца: бактерије, релевантне микробне метаболите и људске рецепторе“, додао је.

Алергије, астма, поленска кијавица и атопијски екцем настају када имуни систем претерано реагује на иначе безопасне материје из окружења. Према хигијенској хипотези, одређени микроорганизми могу да „обуче“ имуни систем да развије уравнотеженији одговор и тако смањи ризик од ових обољења.

Истраживачи су као најзначајније издвојили врсте romboutsia timonensis и glutamicibacter arilaitensis.

„Идентификовали смо мали број бактерија које сада можемо да одредимо до нивоа врсте, као што су romboutsia timonensis и glutamicibacter arilaitensis“, рекла је биоинформатичарка Ђулија Пагани из „Хелмхолц Минхена".

„Ове грам-позитивне бактерије заједно посредују у две трећине укупног заштитног ефекта фарме када је реч о астми, као и у половини заштитног ефекта код поленске кијавице и атопијског екцема“, додала је.

Бактерије потичу из црева крава

Научници су анализирали узорке прашине са душека 1.018 школске деце из руралних подручја јужне Немачке, као и узорке ваздуха из штала на 47 фарми.

Девет идентификованих врста чинило је око шест одсто микроорганизама у прашини са душека, док је њихов удео у ваздуху из штала износио око 25 одсто.

Деца која су била изложена овим бактеријама, а нарочито она која су живела на фармама, имала су значајно мањи ризик од развоја астме у детињству.

Истраживачи наводе да ови микроорганизми потичу из црева крава, а затим преко стајњака доспевају у ваздух у шталама. Деца их удишу током боравка на фармама, а бактерије потом доспевају и у њихове домове, што потврђује њихово присуство у узорцима прашине са душека.

Према резултатима студије, бактерије производе метаболите који активирају рецептор познат као AhR, важан за имунолошку сигнализацију и регулацију активности гена.

Истраживачи истичу да је умерена активација овог рецептора корисна, док претерана може да има штетне последице. Када се активира у умереној мери, AhR покреће снажан противупални одговор који би могао да помогне у спречавању развоја астме и алергија.

Аутори наглашавају да ће бити потребна додатна истраживања како би се прецизно утврдили механизми деловања ових бактерија, јер опсервациона студија не може да докаже узрочно-последичну везу.

„У целини посматрано, ова анализа показује снажну и доследну повезаност између специфичних утицаја из животне средине и природне заштите од астме и алергија“, навели су аутори.

„Резултати, разложени до молекуларног нивоа, могу да унапреде разумевање механизама који штите од астме и алергија. То би у будућности могло да допринесе развоју ефикасних и добро подношљивих стратегија превенције најчешћих хроничних обољења у детињству.“

Истраживање је објављено у научном часопису NEJM Evidence.