Да ли је клима заиста крива за прехладу – неурофизиолог открива шта је мит, а шта стварна опасност
Неурофизиолог др Драган Хрнчић објаснио је у Јутарњем програму РТС-а да клима сама по себи није узрок прехладе, али да неправилна употреба може повећати ризик од инфекција.
Високе летње температуре поново су отвориле питање да ли клима-уређаји изазивају прехладу или је реч о једном од најраспрострањенијих летњих митова.
„Клима сама по себи није узрочник прехладе, али може допринети њеном настанку уколико је неправилно користимо, нарочито током летњих месеци“, рекао је др Хрнчић.
Истиче да хладан и сув ваздух исушује слузницу дисајних путева, која представља прву линију одбране од вируса и бактерија.
„Када дуго боравимо у климатизованој просторији, у којој је температура веома ниска, а ваздух сув, исушујемо слузницу респираторног тракта, па она губи своје одбрамбене функције“, објаснио је Хрнчић.
Због тога се могу јавити суво грло, пецкање у очима, кијање и кашаљ, али то не мора да значи да је реч о инфекцији.
„Док год немамо повишену телесну температуру и док су симптоми благи и пролазни, можемо их приписати томе да су последица климатизације“, навео је Хрнчић.
Додаје да појава повишене телесне температуре може указивати на инфекцију и да је тада потребно обратити се лекару.
Посебно су осетљиве особе које болују од астме и хроничне опструктивне болести плућа, као и људи који дуго раде за рачунаром, јер ређе трепћу, због чега је сузни филм који штити очи мање ефикасан.
Избегавајте директан удар климе
Хрнчић упозорава и на значај редовног одржавања клима-уређаја.
„Ти филтери могу да буду извор различитих буђи, плесни, гљивица и других микроорганизама. Због тога морамо редовно да сервисирамо климу и чистимо филтере“, нагласио је Хрнчић.
Саветује да се избегава директно струјање хладног ваздуха ка лицу, врату или грудном кошу.
„По сваку цену треба избећи директан удар климе у организам“, рекао је Хрнчић.
Када је реч о подешавању температуре, препорука је да разлика између спољашње и унутрашње температуре не буде превелика.
„Двадесет шест или 27 степени унутар просторије, ако је напољу 35 или 36, сасвим је задовољавајуће. Не треба ићи на 19 или 20 степени“, истакао је Хрнчић.
Додаје да је боље да клима ради непрекидно, у блажем режиму, него да се често укључује и искључује.
Коментари