Између маркетинга и науке: Да ли нам је заиста потребно 50 одсто суплемената које пијемо?

Према речима професора др Ненада Дикића, кардиолога и специјалисте спортске медицине, оваква пракса носи бројне ризике, при чему је нарочито угрожена популација спортиста која настоји да надокнади оно што не постиже на тренингу.

„Интересантно је зато што у суштини људи, као што сте ви рекли, можда ту негде и претерују, а с друге стране, једна посебна популација је и у опасности, а то су спортисти, зато што они у ствари, користећи то, желе да побољшају све оно што можда не могу да постигну на тренингу“, истиче Дикић у емисији Првог програма Радио Београда „Јутро је“.

Митови о магнезијуму и маркетиншке заблуде

Када је реч о куповини минерала попут магнезијума, на тржишту постоји велика разлика у ценама које диктира маркетинг, а не стварна терапијска ефикасност. Поједини производи коштају и до 50 евра, док се приступачније алтернативе могу наћи по знатно нижој цени.

Професор Дикић указује да, иако постоје разлике у апсорпцији и биорасположивости, количина елементарног магнезијума на крају даје исти ефекат.

„Разлика јесте у апсорпцији, и разлика онда јесте у биорасположивости, али разлика је и у количини магнезијума који се налази у одређеном препарату. Тако да људи не треба да буду

заведени рекламом, треба да узимају магнезијум, зато што га ми немамо довољно, нема га довољно ни у земљи, а ми узимамо тај магнезијум преко биљака и хране коју уносимо, и не треба да плаћају тај скупи магнезијум“, објашњава он.

Магнезијум је, за разлику од већине других суплемената, специфичан по томе што се његов ефекат осети одмах – било кроз смањење анксиозности, смиривање високог притиска и лупања срца, ублажавање главобоље или решавање проблема са сном.

Недостатак витамина Д и правна регулатива

Увођење суплемената у свакодневну рутину, како наглашава Дикић, никада не би смело да буде насумично, већ искључиво на основу лекарског прегледа и биохемијских анализа крви. Као пример наводи витамин Д, чији мањак погађа чак 90 одсто домаће популације, а који је кључан за регулисање имунитета, функције мишића, костију и бројне друге биохемијске процесе.

Са друге стране, регулатива у области суплемената знатно је блажа у односу на лекове, јер додаци исхрани не пролазе ригорозне фазе клиничких испитивања.

„Лекови, да би дошли на тржиште, морају да прођу 4 фазе испитивања и да онда заиста, када дођу на тржиште, показују свој ефекат, истовремено је доказано да нису штетни по здравље. Код

суплемената то уопште не постоји“, упозорава Дикић у емисији Првог програма Радио Београда „Јутро је“.

Одговорност у спорту и строга правила

Посебан изазов представљају спортисти и антидопинг правила. Постоји законски донета листа забрањених супстанци која се обнавља сваког јануара, а спортисти сносе апсолутну одговорност уколико се на њиховом тесту нађе ниедозвољена супстанца, без обзира на савете окружења, тренера или стручног особља.

Често се на тржишту траже и модерни препарати попут пептида који немају доказан спортски ефекат, али носе озбиљне ризике по здравље, због чега је едукација целог спортског тима од пресудног значаја.