Ново истраживање: Омега-3 киселине из суплемената не побољшавају здравље мозга
Људи широм света сваке године потроше милијарде долара на суплементе рибљег уља, углавном због тврдњи да омега-3 масне киселине које они садрже могу да побољшају здравље мозга. Ови есенцијални хранљиви састојци помажу у изградњи и одржавању веза између можданих ћелија, које су важне за размишљање и памћење.
Међутим, ново истраживање Медицинског центра Кек при Универзитету Јужне Калифорније указује да повећање нивоа омега-3 масних киселина путем суплемената можда не доноси користи за мозак какве многи очекују. Студија, објављена у часопису eBioMedicine, показала је да су омега-3 масне киселине из рибљег уља успешно доспеле до мозга, али да нису побољшале показатеље здравља мозга код старијих особа са повећаним ризиком од Алцхајмерове болести.
Током двогодишњег, плацебом контролисаног, двоструко слепог клиничког испитивања, истраживачи су утврдили да високе дозе омега-3 суплемената нису побољшале памћење, когнитивне способности нити успориле губитак можданих ћелија у регионима повезаним са Алцхајмеровом болешћу.
„Сви бисмо желели да постоји једноставно решење за спречавање Алцхајмерове болести, али наши резултати показују да суплементи рибљег уља, изгледа, не штите здравље мозга. Иако омега-3 масне киселине имају важну улогу у формирању веза између можданих ћелија неопходних за когнитивне функције, наши резултати не подржавају употребу суплемената рибљег уља као мере за превенцију Алцхајмерове болести“, рекао је др Хусеин Наџи Јасин, директор Центра за персонализовано здравље мозга при USC-у и главни истраживач студије.
Рибље уље је стигло до мозга
У студији је учествовало 365 особа старости од 55 до 80 година које су ретко јеле рибу, главни природни извор омега-3 масних киселина. Истраживачи су све учеснике сматрали особама са повишеним ризиком од развоја Алцхајмерове болести. Скоро половина њих (47 одсто) носила је ген APOE4, најзначајнији познати генетски фактор ризика за касни почетак ове болести.
Учесници су насумично распоређени у две групе: једна је свакодневно добијала суплемент рибљег уља, а друга плацебо. Сваки суплемент садржао је 2.000 милиграма докозахексаенске киселине (DHA), омега-3 масне киселине која има важну улогу у функционисању мозга.
Један од првих циљева истраживања био је да се утврди да ли ДХА из суплемената заиста може да доспе до мозга.
Да би то проверили, научници су мерили ниво ДХА у цереброспиналној течности, која окружује мозак и кичмену мождину. После шест месеци, концентрација ДХА повећала се у просеку за 17 одсто, што је потврдило да је ова хранљива материја успешно стигла до свог одредишта.
Није дошло до побољшања памћења нити успоравања старења мозга
Иако је ДХА доспела до мозга, то није довело до мерљивих побољшања когнитивних функција.
Истраживачи су процењивали памћење и способност размишљања учесника на почетку студије и поново после две године. Особе које су узимале ДХА суплементе нису постигле боље резултате на когнитивним тестовима од оних које су добијале плацебо.
Сличне резултате показала су и снимања мозга. Скенирања су показала да суплементи рибљег уља нису успорили смањење запремине хипокампуса, дела мозга кључног за памћење, који се често користи као показатељ старења мозга и ризика од Алцхајмерове болести.
Зашто омега-3 нису помогле?
Ови резултати подстакли су истраживаче да испитају зашто омега-3 масне киселине могу да стигну до мозга, а да при томе не доведу до уочљивог побољшања његовог здравља.
На основу претходних истраживања, др Јасин и његове колеге претпостављају да омега-3 масне киселине могу бити делотворније ако се уносе као део укупног медитеранског начина исхране, а не као засебан суплемент. Медитеранска исхрана природно је богата омега-3 масним киселинама и повезује се са мањим ризиком од Алцхајмерове болести.
„Желимо боље да разумемо како мозак прерађује омега-3 масне киселине и да ли фактори као што су нарушено здравље, начин исхране, генетски ризик и старост мењају способност мозга да их ефикасно апсорбује и искористи“, рекао је Јасин. „Радимо на развоју лекова који би могли да помогну мозгу да боље користи ове хранљиве материје и тако очува когнитивне функције.“
Здрав начин живота и даље је најважнији
Иако фактори начина живота нису били директно испитивани у овој студији, истраживачи наглашавају да је очување општег здравља и даље један од најефикаснијих начина за подршку функцији мозга и смањење ризика од Алцхајмерове болести.
„Одржавање доброг здравља током читавог живота и даље је најмоћније средство које имамо за смањење ризика од Алцхајмерове болести. То подразумева редовну физичку активност, квалитетан сан и уравнотежену исхрану“, рекао је Јасин. „Здрав начин живота за мозак је оно што су редовно сервисирање и квалитетна замена уља за аутомобил. Ако се здравствени проблеми у другим деловима тела не решавају, већа је вероватноћа да ће мозак изгубити своју функцију, баш као што и мотор аутомобила престаје да ради ако се редовно одржавање занемарује".
Коментари