Устајете са петловима или не, жене свакако живе дуже од мушкараца – може ли се старост научити

Зашто женски организам спорије стари и колико на дуг живот утичу генетика, хормони и наше свакодневне навике? Да ли дуговечност може да се научи, шта значи здраво старити и шта каже наука о дуговечности објаснио је професор др Драган Хрнчић, неурофизиолог.  Истакао је да жене у просеку живе пет година дуже од мушкараца због комбинације биологије и животног стила. Кључне биолошке предности жена укључују поседовање два икс хромозома, који служе као генетска резерва, и заштитно дејство естрогена за кардиоваскуларни систем до менопаузе.

„Предност код жена је постојање естрогена, хормона који је савезник женског тела до менопаузе. Захваљујући овом хормону који штити крвне судове жене, бројне кардиоваскуларне болести код жена развијају се доста касније, по стаистикама“, рекао је професор.

Истиче да мушкарци преузимају веће ризике када обављају послове који су повезани са већом смртношћу.

Стил живота и навике утиче на дужину живота

„Стилови живота се уче и усвајају, а представљају наш избор.Велика разлика између мушкарца и жене је и однос према сопственом здрављу, јер се, на жалост, мушкарци касно јављају лекару. Поштоје Плаве зоне живота где је популација жена бројнија“, рекао је професор.

Др Хрнчић наглашава да атеросклероза и дијабетес често не боле, због чега је правовремена контрола крвног притиска и шећера од пресудног значаја за дуговечност.

Залет за дужи живот

„Почињемо да старимо још када се родимо и тај процес напредује током целог живота. Одлуке доносимо сами.  Одлуке како желимо да старимо не треба доносити у седамдесетој или осамдесетој, одлуке не треба доносити у шездесетој години, већ у тридесетој или четрдесетој. То је инвестиција у сопствено здравље. Наше тело стари на нивоу ћелије и пре него што видимо симптоме“, рекао је професор.

Наука о здравом старењу

„Све је доминантнија и постоји много доказа који нам омогућавају да не додамо само године животу него да додамо живот годинама. Изузетно је важно да продужимо здрав животни период. Физичка активност је свакодневна рутина, шетња, дружење, квалитет спавања, редовне контроле крвног притиска, нивоа шећера у крви, холестерола. Најздравије период сна је од 23 до 6 сати ујутру. Наш биолошки ритам се подешава и нашем социјалном ритму и временом ми наш организам можемо да прилагодимо навикама", закључио је професор Драган Хрнчић.