Вегетеријанка против љубитеља меса – ко је у праву

У наредним минутима Јутарњег програма говоримо о теми, о којој су подељена мишљења широм света, али и за истим породичним столом. Да ли је месо неопходно за здравље или је веганска исхрана будућност савременог човека? Док једни тврде да је месо извор снаге и енергије, други сматрају да је здрав живот онај без намирница животињског порекла, заснован на воћу и поврћу.

„Моја мајка је постала вегетеријанка док је била трудна са мном и целу трудноћу је провела на вегетеријанској исхрани. Тако да је у целој својој породици нисам ни имала неки контакт са месом. За мене је то било природно. И ево, сада са 35 година никада у животу нисам јела месо“, наводи Настасја Чичић.

Упркос томе што у Србији месо традиционално игра велику улогу у исхрани, Настасја каже да то њој не представља проблем јер српска кухиња има велики избор и да има места и за људе другачијег мишљења.

Додаје и да се ресторанска понуда прилагодила томе и да у последњих 20 година има одличне вегетеријанске понуде.

„Пошто сам потекао из Качарева – најмаснијег места на Балкану увек се опредељујем за оброк са месом. Следеће године обележавамо четири деценије Сланинијаде у Качареву, чије сам један од организатора. Моје одрастање и исхрана су се заснивали на месним, али и биљним производима“, објашњава Крсто Шалетић.

Пошто се ради о традиционалној кухињи, постоје и посни дани када се не једу производи животињског порекла, али када није време поста, месо је на трпези скоро сваког дана.

Баланс је кључан

Настасја каже да су предности вегетеријанске исхране бројне и да и само смањивање броја месних оброка недељно може донети позитивне ефекте.

„Ја сам на лактовегетеријанској исхрани, која је балансирана исхрана. И ту је кључ. Нема везе да ли сте вегетеријанац или једете месо, ако исхрана није избалансирана онда није здрава. Лактовегетеријанска исхрана подразумева вегетеријанску исхрану са узимањем млечних производа и јаја и бројне светске организације наводе је као изузетно здраву исхрану“, истиче Настасја Чичић.

Често се може чути стереотип да људи који су на вегетеријанској исхрани немају енергије, али Настасја наводи пример врхунских спортиста који постижу изузетне резултате а на биљној су исхрани.

„Мања енергије не треба доводити у везу са месом. Толико протеина можете унети из сочива, пасуља. И у нашој традиционалној кухињи је некада месо било лускуз и нешто што се ретко јело“, каже она.

Са друге стране, Крсто Шалетић се надовезао на њене речи везане са спортисте који су на биљној исхрани, наводећи да су и ти спортисти одрасли на месној исхрани.

„Протеини из меса се у организму апсорбују и до 97 одсто. Добијате лакше избалансиран оброј него у вегетеријанској исхрани. Зна се да месо даје доста снаге и одлично је за развој посебно у том периоду живота током одрастања“, објашњава Шалетић.

Осим здравствених ефеката вегетеријанства, Настасја Чичић се осврнула и на животну средину, односно изузетно негативан утицај индустрије меса на животну средину – од директног загађивања до крчења шума за производњу хране за стоку.

Шалетић каже да је основна храна у крају из ког је одувек била – сир, јаја, сланина и лук, јер се са таквом храном могао издржати цео дан на пољу.

„Ми смо што се тога тиче либерални. У исхрани имамо доста поврћа и воћа поред меса. То је ствар избора, а најважније је избалансирати оброк и јести оно што организму прија“, истиче Шалетић.