Пролећни умор – мит или стварност

Умор, поспаност, недовољно сна, све то може да укаже на сезонски пролећни умор. Осим умора, у ово доба године јављају се и друге здравствене тегобе, као што су појачано лупања или прескакања срца, несаница, главобоља, бол у грудима.

Где је граница између пролећног умора и озбиљних срчаних проблема, како да предупредимо озбиљније здравствене проблеме и када је време да се обратимо лекару, гостујући у Јутарњем програму објаснио је кардиолог Синиша Павловић истакавши да је пролећни умор највећим делом мит јер је пролеће промена која је битна. Мењају се атмосферски притисак, температура, а наше тело као једна машина мења реагује кардио-васкуларним системом.

„Нормално је да тело реагује на промену годишњег доба, али треба обратити пажњу на факторе ризика, на исхрану, јер је наша храна направљена за наше претке који су по десет сати радили у пољу. Мање месних прерађевина у исхрани. Важно је водити рачуна о здрављу и важно је пратити симптоме, који не би требало да одступају од уобичајених. Ако имамо несвестицу, умор и друге симптоме, треба се обратити лекару“, истакао је кардиолог.

Утицај временских промена на срчане болеснике

„Важно је повремено проверити крвни притисак. И превисок и пренизак притисак могу да дају сличне симптоме. Важно је увек, пре узимања лека за повишен притисак, измерити вредности притиска. Препорука је да се притисак мери седам дана у континуитету, па се обратити лекару, да се одреди терапија“, истакао је кардиолог.

Које физичке активности су најбезбедније за срце са доласком пролећа?

„Препорука је ход, он је најбезбеднија физичка активност за срце, јер нема претераног оптерећења. Препорука је да се дневно прелази три до четири километра“, наводи кардиолог др Синиша Павловић.