Медитеранска исхрана смањује ризик од можданог удара и до 25 одсто

Исхрана богата маслиновим уљем, орашастим воћем, морским плодовима, интегралним житарицама и поврћем и раније је довођена у везу са бројним здравственим предностима. Међутим, до сада је било ограничених доказа о томе како би могла утицати на ризик од свих облика можданог удара.

Студија, објављена у часопису Neurology Open Access, часопису Америчке академије за неурологију, показује да постоји веза, али не доказује да медитеранска исхрана узрокује мањи ризик од можданог удара.

Међутим, стручњаци који нису били укључени у истраживање оцењују позитивно резултате студије и истичу да постоји „огроман потенцијал“ за смањење шанси да особа доживи мождани удар.

Више од 15 милиона људи у свету доживи мождани удар сваке године. Од тога, пет милиона умре, а још пет милиона особа остане са трајним инвалидитетом.

Здрава исхрана кључна у превенцији кардиоваскуларних болести

У студији коју су водили истраживачи из САД и Грчке, резултати су показали да постоји веза између медитеранске исхране и мањег ризика од можданог удара уопште, као и од исхемијског и хеморагичног можданог удара посебно.

Исхемијски мождани удар настаје када је проток крви блокиран у делу мозга и најчешћи је тип можданог удара. Хеморагични мождани удар је узрокован крварењем у мозгу.

„Наши налази поклапају се са све већим бројем доказа да је здрава исхрана кључна за превенцију можданог удара. Посебно нас је занимало да видимо да ли се овај налаз односи на хеморагични мождани удар, јер је мало великих студија испитивало ову врсту можданог удара“, наводи ауторка студије Софија Ванг из Свеобухватног центра за рак у Дуартеу, у Калифорнији.

Студија је обухватила 105.614 жена у Калифорнији просечне старости 53 године на почетку студије, које нису имале мождани удар.

Учесницама је дат резултат од нула до девет на основу тога колико су се придржавале медитеранске исхране. Добијале су поене за конзумирање хране изнад просека укупне популације у одређеним категоријама – интегралне житарице, воће, поврће, махунарке, маслиново уље и риба – и ако су уносиле умерену количину алкохола.

Такође су добијале поене ако су конзумирале мање количине црвеног меса и млечних производа у односу на просечан унос. Учеснице су праћене у просеку 21 годину.

Након усклађавања у односу на друге факторе који би могли утицати на ризик од можданог удара, као што су пушење, физичка активност и висок крвни притисак, учеснице који су имале најмање ризичне исхрану и навике имале су 18 одсто мању вероватноћу да доживе мождани удар него оне у најризичнијој групи.

Такође, код учесница са најмање ризичним навикама и исхраном, резултати студије показали су да имају 16 одсто мању вероватноћу да доживе исхемијски мождани удар и чак 25 одсто мању вероватноћу да доживе хеморагични мождани удар.

„Мождани удар је водећи узрок смрти и инвалидитета, па је узбудљиво помислити да побољшање наше исхране може смањити ризик од ове разорне болести. Потребна су даља истраживања како би се потврдили ови налази и како бисмо боље схватили механизме који стоје иза њих, као и да бисмо могли да идентификујемо нове начине за спречавање можданог удара“, нагласила је Софија Ванг.

Неопходни додатни докази о благотворности медитеранске исхране

Студија је имала ограничења – посматране су само жене, а учеснице су саме пријавале податке о уносу хране – али независни стручњаци оцењују закључке студије као значајне.

Девет од 10 можданих удара може се спречити, тако да постоји „огроман потенцијал“ да се смање шансе да особа доживи мождани удар, подсећа Џулијет Бувери, извршна директорка добротворне организације "Stroke Association".

„Одавно је познато да медитеранска исхрана може помоћи у смањењу ризика од кардиоваскуларних болести, међу којима је и мождани удар“, нагласила је Бувери додајући да организација похваљује научнике који су показали да овај начин исхране смањује ризик од тоталног, исхемијског и хеморагичног можданог удара.

„Хеморагични мождани удари, иако ређи, много су тежи, па је охрабрујуће што ова студија осветљава овај критични, али недовољно проучен подтип“, поручила је Џулијет Бувери.