Мушкарци и психотерапија: Зашто се проблеми избегавају до последњег тренутка
Новембар је месец посвећен мушком здрављу. Овог месеца одржавају се и акције чији је циљ да се ојача свест о тој теми, од које многи мушкарци беже, као што често заобилазе и лекара чак и онда кад им је неопходан. Велики је притисак на мушкарца да буде "јак" и да не тражи ничију помоћ за своје болове, физичке и психичке, па чак ни помоћ доктора.
„Често се чека до последњег тренутка да се јаве, што терапеуту што лекару. То је дубоко укорењено уверење у нашој култури, још од малих се прича: Буди јак, немој да плачеш, тебе не сме ништа да боли. Због тога и када имају тегобе, они то одбацују као истинитост, јер се тиме руши неки њихов оклоп“, каже психотерапеуткиња Јована Стојковић.
Према њеним речима, на психотерапијама мушкарци пате због истих ствари као и жене – развод, сазнање о болести, одрастање у детињству…
„Уверење о томе да ‚треба да буду јаки‘ долази још из раног детињства. Колико год да ми причали о томе да не треба више да се разликује васпитање мушког и женског детета, то је и даље неко трансгенерацијско преношење стереотипа. Делом и касније жене у браку очекују од њих да буду јачи“, истиче Стојковићева.
Када се појави проблем, мушкарци имају потпуно другачији приступ од жена – избегавају га и врло често потискују и негирају да се нешто дешава.
Ипак, каже да се у данашње време ситуација много променила и да се много чешће јављају на терапије него некада.
„Мушкарци и даље имају много више предрасуда у погледу психотерапије. Жене се јављају када су неке кризе у браку или развојна криза, па се током терапије прикључи и партнер“, наводи психотерапеуткиња.
Бројне су последице нерешавања и игнорисања психолошких проблема, од депресије, анксиозности и осећања безизлазности до физичких последица изазваних психосоматиком, због чега и други лекари пацијенте као вид терапије упућују на психотерапеуте.
Коментари