Микропластика и мозак - могућа веза са васкуларном деменцијом

Др Беарер је у свом раду о улози васкуларних фактора у настанку когнитивних поремећаја анализирала више претходних студија као и  микроскопске снимке можданог ткива људи који су преминули са дијагнозом деменције.

Њена анализа показала је да мозак ових особа садржи знатно више микропластике него мозак људи без когнитивних поремећаја. Та запажања отварају нова питања о томе како загађење пластиком може утицати на функционисање људског мозга.

„Нанопластика у мозгу представља новог играча у неуропатологији. Наше разумевање Алцхајмерове болести и других деменција мора се преиспитати у светлу ових открића", каже др Беарер.

Шта је васкуларна деменција?

Васкуларна деменција настаје када смањен проток крви оштети мождане ћелије, што доводи до губитка памћења, конфузије и проблема са мишљењем. Обично је последица микроскопских можданих удара или очвршћавања ситних крвних судова. Иако је други најчешћи тип деменције после Алцхајмерове болести, о њој се и даље мало зна. Др Беарер предлаже нову класификацију васкуларне деменције, засновану на различитим типовима оштећења можданих судова, и сматра да би честице микропластике могле да покрену или убрзају те процесе.

Нова класификација и потенцијална улога микропластике

Микропластика су ситне честице мање од пет милиметара, а нанопластика је још мања – мања од једног микрометра. Данас се ове честице налазе свуда: у ваздуху, води, морским плодовима, па чак и у људској крви, јетри и плаценти. Студија објављена у "Nature Medicine" 2024. године показала је да је концентрација микропластике у људском мозгу већа него у јетри или бубрезима.

Најчешћи пронађени полимер био је полиетилен – исти материјал од кога се праве пластичне кесе и амбалаже.

Научници сматрају да честице микропластике могу проћи кроз крвно-мождану баријеру – заштитни филтер који спречава штетне материје да уђу у мозак. Када се та баријера оштети, унутрашње структуре мозга постају рањивије.

Микропластика може изазвати упалу, оксидативни стрес и оштећење ћелија, што све може допринети развоју неуролошких болести. Ипак, важно је нагласити да тренутно не постоје докази да микропластика директно узрокује деменцију – за сада се само говори о потенцијалној повезаности која захтева додатна истраживања.

Како микропластика може утицати на мозак

Ако се потврди да микропластика утиче на здравље мозга, то би могло да потпуно промени начин на који посматрамо и лечење и превенцију когнитивних болести. Истовремено, ово откриће подсећа на шири проблем – да је загађење пластиком постало део нашег тела и да његове последице тек почињемо да разумемо.

„Васкуларне болести су дуго биле занемарене као фактор деменције", каже др Беарер. „Али сада видимо да се морамо бавити и новим облицима загађења који могу утицати на најосетљивији орган – људски мозак."

Загађење пластиком као глобални здравствени изазов

Ови резултати отварају ново поље истраживања које повезује загађење животне средине и неуролошке болести. Ако се покаже да микропластика заиста игра улогу у настанку васкуларне деменције, то би могло променити начин на који се односимо према пластици у свакодневном животу и охрабрити развој нових стратегија заштите здравља и животне средине.