Инфаркт не зна за године и пол, и млади оболевају, жене осетљивије – клима нас опомиње

Како је у свом гостовању у Јутарњем Дневнику РТС-а објаснио професор Петар Оташевић са Института "Дедиње", веома дуг период високих температура, које су биле више од 40 степени Целзијусових, натерао је наше тело да се избори са свим тим променама које нису физиолошке.

„Заиста живимо у време климатских промена и ово што се данас дешава није било присутно пре двадесетак година.Људима као врсти, треба много више времена да се прилагоде на промену животне средине“, рекао је професор Оташевић.

Како наше тело реагује на овако високе температуре?

„Наше тело практично покушава да се охлади, а како се тело хлади долази до ширења крвних судова и повећава се одавање топлоте у спољну средину. Када дође до ширења крвних судова наше тело почиње брже да ради, троши више кисеоника. Уколико постоје неке промене на крвним судовима, масноће и артеросклерозне промене, срце неће моћи да одговори појачаним захтевима за радом, па може доћи до болова у грудима, до инфаркта миокарда и можданог удара“, рекао је професор.

Истиче, да се покушава да се схвати како тело реагује на новонастале климатске промене и постоји велики број истраживања која се баве том проблематиком.

„Подаци показују да се на сваких један степен више од просечне температуре за дато доба године, повећава број кардиоваскуларних болести за два одсто.Најчешће су то шлогови, инфаркти и поремећај срчаног рада“, истакао је професор.

Наводи да су жене угроженије када су високе температуре ваздуха, јер су њихове могућности адаптације мање у односу на млађе и здраве људе.

Нема правила када су године пацијената у питању

Имамо тренд повећања младих људи који долазе са озбиљним здравственим тегобама. Нажалост, млади људи између 30 и 35. година нису реткост у нашој установи. Постоји уврежено мишљење у народу да ако сте млади не можете да оболите од инфаркта, а то није тачно, према нашим испитивањима. То је повезано са животним навикама и навикама у исхрани“, навео је професор Оташевић.

Савет и превенција

Напомиње да је савет слушати свој организам, не треба излазити из зоне конфора када нам тело шаље сигнале.

„Код лекара треба да идемо када смо здрави и немамо никакве тегобе. После четрдесете једном годишње, до четрдесете је довољно да два-три пута одемо код лекара, да измеримо наше масноће и крвни притисак“, рекао је професор Петар Оташевића са Института "Дедиње".