Гушобоља као заштитни знак новог соја коронавируса – епидемиолози подсећају на познате мере заштите

Нови сој коронавируса НБ 1.8.1, први пут откривен у Кини у јануару, досад се проширио на друге делове света. Како објашњава професорка Марис, сам вирус да би опстао, он се мења, прилагођава домаћину и покушава да избегне наш одбрамбени систем.

„С обзиром на то да су у питању мутације на том спајк протеину, који је одговоран управо за везивање вируса за ћелију, омогућава лакши продор вируса у ћелију и зато се он лакше и шири“, додаје епидемиолошкиња.

Симптоми болести се не разликују у односу на претходне сојеве. Интензивна гушобоља се често јавља код новог соја, али она је постојала и код претходних, напомиње др Марис. У око више од 70 одсто свих оболелих је навело да су имали гушобољу, али без тестирања не може се са сигурношћу рећи да ли је у питању ковид.

„Али сем овог симптома, ту су присутни и други симптоми. То је повишена температура, малаксалост, главобоља, може бити запушен нос или цурење носа, гастроинтестиналне сметње у смислу мучнине, повраћања, дијареје, али у неким случајевима се јавља и отежано дисање. Не можемо заобићи и те теже случајеве болести, којима су најподложније особе ослабљњног имунитета, хронични болесници и особе старије од 65 година“, наводи гошћа Јутарњег програма.

Без тестирања нема потврде да је ковид

У сваком случају, наглашава др Марис, број хоспитализација и тежих форми болести није повезан са новим сојем коронавируса, мада треба имати у виду да се код нас тренутно много мање врше тестирања на ковид.

„Ево рећи ћу податак за претходну недељу. Око 340 особа у Србији је тестирано, а само девет случајева је потврђено, значи 2,64%. Да ли је то реално? Па не знамо. Вероватно није, јер овај сој може да изазове и јако благу клиничку слику, сличну прехлади, па да се и не посумња. То прође без икаквих проблема и онда се и не региструје.“

Пи-Си-Ар тестирање се спрободи углавном код оних пацијената који имају тежу форму болести или су хоспитализовани. Терапија зависи од тежине клиничке слике.

У већини случајева не захтева посебну терапију, сем симптоматске – за повишену температуру, болове и гушобољу.

Да ли се и домаћин навикава на вирус

Ми имамо неки вид заштите, јер наш организам наш памти. У питању је тип омикрон вируса са којим смо имали искуство, већина је била у котакту са њим, напомиње проф. др Марис. Неки нису ни знали да су га имали, тако да свакако постоји одређени вид заштите.

„Сезона је годишњих одмора, проводимо више времена на отвореном простору, али због врућина често смо и под климом. Зато је пожељно да редовније проветравамо простор природном вентилацијом, а такође је јако важна лична хигијена. Чешће прање руку, одржавање личне хигијене, избегавати боравак у затвореним просторима где има више људи, и наравно, ако знамо да је неко болестан, да избегавамо контакт“, саветује проф. др Славица Марис на крају гостовања у Јутарњем програму.