Повишен билирубин можда значи да имате жутицу, али и још нешто

Жутица се сматра штетном за тело сама по себи, јер може да узрокујује оштећење мозга, али нова студија сугерише да накупљање билирубина може имати заштитну улогу, барем код људи са маларијом.

„Билирубин се некада сматрао отпадним производом. Нова студија међутим потврђује да би то могла бити једна заштитна мера против заразних болести, а потенцијално и неуродегенеративних болести“, каже молекуларни биолог са Универзитета Џонс Хопкинс, др Бинду Пол.

Сваке године, више од 260 милиона становника тропских и суптропских крајева зарази се маларијом. То се дешава када комарац anopheles, док се храни, убризгава пљувачку у крв, а са њом паразите plasmodium falciparum.

Око 600.000 људи умре од ове болести сваке године.

Паразит напада црвена крвна зрнца где се реплицира, на крају изазива пуцање ћелије која ослобађа залихе гвожђа. Токсично у високим концентрацијама, накупљање гвожђа може директно утицати на тежину болести.

Међутим, хемијска реакција која производи билирубин, открио је тим истраживача, пружа заштиту од те штете.

Код неких људи, жутица прати инфекцију маларијом, и до сада није било јасно да ли једињење побољшава или погоршава стање пацијената.

У крвотоку, билирубин је неконјугован, што значи да се може везати са другим стварима. Конјуговани билирубин, познат и као директни билирубин, је облик билирубина који је јетра обрадила и учинила растворљивим у води. Јетра дакле конјугује билирубин, и спрема га да би се излучио урином.

Пигмент који штити од паразита

Тим научника је тестирао прејетрени билирубин, неконјуговани тип, у узорцима крви од групе од 42 добровољца заражених p. falciparum, од којих су неки показивали симптоме болести.

Асимптоматски учесници су имали, у просеку, 10 пута више неконјугованог билирубина у крвној плазми него њихови симптоматски вршњаци, што додатно сугерише да би пигмент могао да их штити од напада паразита.

Серија експеримената на мишевима пружила је детаљнији поглед на овај феномен. Када су заражени обликом маларије специфичним за глодаре, мишеви који су генетски модификовани да немају билирубин, били су лак плен за паразите, који су се снажно ширили и мишеви су угинули.

У међувремену, у крвној плазми нормалних мишева заражених истом болешћу, ниво билирубина је порастао и сви мишеви су преживели.

Студија сугерише да се ефекти билирубина на паразите јављају унутар заражених црвених крвних зрнаца, где се акумулира и инхибира раст и опстанак p. falciparum ометајући органеле укључене у варење хране и метаболизам.

Производња билирубина и инхибиција (успоравање, ометање) његове конјугације у суочавању са инфекцијом „је еволуционо очуван механизам отпорности против маларије“, закључио је тим.

„Вероватно, ова одбрамбена стратегија заснована на метаболизму има велики еволутивни компромис, односно, подмуклу појаву неонаталне жутице, која потенцијално може оштетити неуроне у мозгу“, наводи се у раду.

Доктор Пол и тим истраживача се надају да ће лекари моћи да искористе ову природну одбрамбену стратегију како би смањили велики терет који маларија намеће људима широм света.

Истраживање је објављено у часопису Science.