Да ли сте чули за јапанско ходање и то – како утиче на наше здравље

Засновано на наизменичним интервалним брзог и спорог ходања, концепт јапанског ходања развили су професори Хироши Носе и Шизуе Масуки са Универзитета Шиншу у Мацумоту у Јапану. Подразумева наизменично ходање од три минута већим интензитетом и три минута нижим интензитетом, што се понавља најмање 30 минута, четири пута недељно.

Ходање већим интензитетом требало би да се обавља на нивоу који је, како аутори описују „донекле тежак“. На том нивоу је рецимо и даље могуће разговарати, али би вођење озбиљне дебате било теже.

Ходање нижим интензитетом требало би да се обавља на нивоу који је „лаган“. На том нивоу, разговор би требало да буде удобан, пријатан, мада мало напорнији од разговора током седења на пример.

Јапанско ходање се упоређује са високоинтензивним интервалним тренингом (HIIT) и назива се „ходањем високог интензитета“, иако је мање напорно од правог HIIT тренинга, јер се једноставно реализује нижим интензитетом, односно са мање напора.

Једноставно је бавити се јапанским ходањем, захтева само штоперицу и простор, односно локацију за неометано ходање.

Потребно је мало планирања и одузима мање времена одузима од сличних вежби ходања као што је концепт прављења 10.000 корака дневно. Зато је јапанско ходање погодно за већину људи.

Какве резултате можемо да очекујемо

„Јапанско ходање нуди значајне здравствене користи. Студија из 2007. године из Јапана упоредила је ову методу са континуираним ходањем нижег интензитета, са циљем постизања 8.000 корака дневно. Учесници који су пратили јапански приступ ходању доживели су значајно смањење телесне тежине. Крвни притисак је такође опао – више него код оних који су пратили рутину континуираног ходања нижег интензитета", објашњава Шон Пајмер, клинички физиолог вежбања, Универзитета у Халу.

Снага ногу и физичка спремност су такође мерени у тој студији.

„Оба фактора су се побољшала у већој мери код оних који су пратили програм јапанског ходања, у поређењу са онима који су завршавали континуирано ходање умереног интензитета", додаје Пајмер.

Дугорочна студија је такође открила да јапанско ходање штити од смањења опште снаге тела и опадања кондиције које се дешава са старењем.

Наведена побољшања здравственог стања такође указују на то да јапанско ходање може помоћи људима да живе дуже, иако то још није директно проучавано.

Постоји неколико ствари које треба узети у обзир код овог новог тренда ходања. У студији из 2007. године, око 22% људи који су почели са праксом јапанског ходања, није завршило програм. С друге стране, програм нижег интензитета, са циљем од 8.000 корака дневно, није завршило 17% испитаника.

Такви налази значе да јапанско ходање можда није погодно за свакога и можда није ништа лакше или атрактивније од једноставнијих циљева заснованих на корацима.

Постизање одређеног броја корака дневно такође је показало да помаже људима да живе дуже. За оне старије од 60 година, циљ би требало да буде око 6.000 до 8.000 корака дневно и 8.000 до 10.000 за млађе од 60 година. Слични докази за јапанско ходање, још  не постоје.

Истраживања нам говоре да људи који редовно обављају, кроз више етапа,  умерене до интензивне физичке активности живе дуже, без обзира на то колико траје сваки период.

„То значи да би требало да се фокусирамо на то да осигурамо да редовно обављамо умерену до интензивну физичку активност и да је учинимо уобичајеном. Ако је та активност јапанско ходање, онда је то вредан избор", закључио је Шон Пајмер са Универзитет у Халу.