Вашој кафи можда и не треба кофеин да би вас пробудила, кључ је у навици и моћи ишчекивања

Звучи невероватно, али то су открили истраживачи са институција из Словеније и Холандије у недавној студији која је упоређивала ефекте кафе – са кофеином и без њега – на мозак и тело.

Свет сваког дана попије више од две милијарде шољица кафе, а утицаји кофеина су добро познати. Ипак, за људе који покушавају да смање унос кофеина, можда због анксиозности или проблема са спавањем које овај стимуланс може погоршати, безкофеинска кафа би могла бити боља опција него што се раније мислило.

„Фактор ишчекивања игра значајну улогу – учесници који очекују кофеин често доживљавају слична когнитивна и перформансна побољшања без обзира на то да ли су заиста унели кофеин или плацебо“, наводе истраживачи у раду који описује њихову студију.

Како би добили детаљнију слику овог феномена, истраживачи су ангажовали 20 здравих студената који редовно пију кафу, у просеку једну до три шољице дневно.

Непосредно пре студије, учесници су спавали најмање седам сати, нису пили кафу 8 до 11 сати и нису уносили храну два сата пре почетка експеримента.

По доласку у лабораторију, измерене су им почетне ЕЕГ (електроенцефалографске) и кардиоваскуларне вредности у стању мировања. Након тога су решавали задатак из менталне аритметике, осмишљен да мери когнитивне способности, и задатак слушне детекције одступања, који мери брзину реакције.

Затим су подељени у две групе: једна група је добила безкофеинску кафу (плацебо), док је друга група добила исту безкофеинску кафу, али са додатком кофеина у праху – шест милиграма по килограму телесне масе.

Након конзумације напитка, учесници су се одмарали пола сата, а затим су поново подвргнути мерењу кардиоваскуларних и ЕЕГ вредности, као и тестовима когнитивних способности.

Иако су се физиолошки одговори и когнитивне функције променили након уноса кафе, готово да није било значајних разлика између групе која је добила кофеин и оне која је добила плацебо.

Обе групе нису показале значајно побољшање на тесту менталне аритметике након кафе.

Међутим, шољица кафе – без обзира на садржај кофеина – значајно је скратила време реакције учесника на слушном тесту. Иако је побољшање било статистички значајно само код групе са кофеином, резултати указују на то да и плацебо може имати снажан ефекат.

„Колико знамо, ово раније није забележено. То би могло бити последица ефекта ишчекивања, који потиче из навикнутости на кафу. Наиме, показано је да редовни конзументи кафе реагују смањењем времена реакције чак и када само осете мирис кафе“, напомињу аутори.

ЕЕГ подаци су показали пораст специфичних можданих таласа повезаних са когнитивном обрадом током задатка након уноса кафе, мада је овај пораст био статистички значајан само код групе која је унела кофеин.

Обе групе су забележиле значајан пораст крвног притиска и смањење пулса, што је уобичајен одговор код особа које редовно пију кафу. Истраживачи нису очекивали да ће кардиоваскуларни ефекти бити толико слични између кофеина и плацеба.

Све ово сугерише да кофеин није једини фактор који помаже да се прегура јутарњи напор – и очекивања која имамо од тог јутарњег ритуала такође играју важну улогу.

„Стимуланси који подсећају на кафу могу изазвати когнитивне и физиолошке одговоре врло сличне онима које изазива права кафа. Ови налази указују на то да редовни конзументи кафе реагују на напитке сличне кафи независно од присуства кофеина“, закључују аутори.