Временске осцилације пуне лекарске ординације

Временске осцилације – здравствене компликације, тако се у најкраћем може објаснити како летње температуре, уз изненадне краткотрајне промене времена, утичу и на здраве и на болесне, и на младе и на старе. Ових дана више посла имају и кардиолози, неуролози, пулмолози, реуматолози.

Крај марта и почетак априла уз летње температуре, уједно и прелазак на летње рачунање времена одразио се на наше здравље. Ових дана се сви жале на малаксалост, нервозу, умор и неиспаваност. Проблеме имају не само хронични болесници, већ и здраве особе, како младе тако и старије.

Професор др Горан Станковић, директор Клинике за кардиологију Универзитетског клиничког центра Србије, објашњава да са порастом температуре наши крвни судови природно реагују дилатацијом, шире се, тако да углавном долази до пада крвног притиска. Зато пацијенти који користе терапију за хипертензију морају да прилагоде дозу.

„Такође имамо дисбаланс, односно неуравнотеженост хормоналног статуса. Преко зиме, због специфичне исхране, не узимамо довољно витамина природним путем. Такође лучење серотонина, који је хормон среће, у односу на мелатонин, који је хормон који утиче на спавање, постоји та неравнотежа коју сад треба избалансирати. Природно је стање тог пролећног умора која траје неких три до четири недеље. Треба бити, наравно, свестан тога и осјећаја умора, поспаности, вртоглавице, чак и у односу на активности које су свакодневне, не треба да нас забрине, нарочито уколико се ради о здравом срцу“, напомиње професор.

Коронарне јединице Ургентног центра препуне током викенда

Током викенда забележен је изузетно велики пријем пацијената у коронарној јединици Ургентног центра. Од петка до недеље примљено је 29 болесника, од којих је чак шесторо директно упућено у салу за катетеризације.

„Дакле, уколико је изражен умор са вртоглавицом, ако је болесник неко ко је већ на хроничној терапији, свакако треба редовно да контролише крвни притисак, треба да узме довољно течности и, наравно, консултује свог лекара. Преко зиме смо сви седели углавном у кућама, јели другачију исхрану која је масна, засићена и сада би требало што је могуће више прећи на здраву исхрану богату витаминима и минералима“, саветује професор Станковић.

Клинички центар Србије је болница која од 2016. ни једног секунда није била затворена за пријем срчаних болесника, истиче професор. За град Београд постоји систем ротације, такозвана СТЕМ-и мрежа коју чине свих шест клиника опремљених салама за катетеризацију, а такође и предвидив систем дежурстава и приправности за болеснике које имају срчане тегобе.

Молим вас зовите хитну помоћ. Немојте сами одлазити и возити до клиничког центра, до сале за катетеризације, због тога што постоји ризик, једном на 300 или 400 људи да добијете малигни поремећај срчаног ритма и да због те аритмије заправо изгубите живот у транспорту. Хитна помоћ је потпуно опремљена дефибрилатором, то се стање може видети и лако регулисати, тако да је савет свима, уколико имате бол у грудима, нарочито ако не пролази дуже од 20 минута, контактирајте хитну помоћ, добићете савет и биће упућена екипа која ће моћи да постави дијагнозу и благовремено и безбедно транспортује до клиничког центра“, наглашава кардиолог.

Кардиоваскуларне болести односе 40 одсто живота

Кардиоваскуларне болести јесу број један здравствени проблем нашег становништва, али и читавог света. Код нас је тренутно око 40 одсто свих смртних случајева последица кардиоваскуларне болести.

И због тога и апел свима на модификацију оних фактора ризика за развој коронарне болести које можемо да променимо. Значи, регулације телесне тежине, шећера, гликемије, уколико је и како могуће посете редовне лекарима, регулисање нивова масноћа, пре свега ЛДЛ холестерола у крви и обавезно престанак пушења. Престанком пушења у западним земљама је практично стопа коронарне болести драстично смањена, тако да тих стеми инфаркта, оних правих инфаркта има значајно мање у односу на период од пре десет година, док је нешто већа учеставност такозваних нон-стеми болесника које имају углавном бројне коморбидитете уз срчану болест“, наводи проф. др Гаоран Станковић.

У сваком случају, са оваквим температурним осцилацијама и високим температурама треба обазриво бирати доба дана када ћемо излазити из куће. Поред тога, обавезно преконтролишите крвни притисак пре узимања лекова како не бисте већ проширене крвне судове додантно потенцирали.

четвртак, 18. април 2024.
11° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво