Може ли вожња бицикла да утиче на проблеме са простатом

Простата се налази одмах испод бешике и обавија уретру. Налази се дубоко у карлици, директно изнад перинеума (меког подручја између скротума и ануса). Све што иритира тај регион, укључујући притисак, затегнуте мишиће или дуготрајно седење, може створити сензације које мушкарци тумаче као „бол у простати“.

Притисак који осећа простата

Вожња бицикла концентрише телесну тежину на перинеум, где се крећу пудендални живац, кључни крвни судови и мишићи карличног дна. Главни живци који подржавају ерекцију такође пролазе дуж спољашње површине простате, због чега иритација у околним ткивима може да се осећа као проблем са простатом или сексуалном функцијом, чак и када је сама жлезда нормална.

Уско или традиционално седиште бицикла може дуго да притиска ова осетљива подручја, стварајући пецкање, притисак или осећај нагњечења. Та нелагодност је стварна, али није оштећена сама простата или околни живци.

Вожња бицикла утиче на ткива око жлезде – не на саму жлезду. Ово одражава оно што најновије смернице Америчког уролошког удружења напомињу: Притисак на перинеум и дуготрајно седење су познати окидачи за бол у карлици и скротуму, а не за праву повреду простате.

Простатитис: Погрешно схваћено стање

Простатитис је једна од најчешће погрешно схваћених дијагноза у урологији. Тешки бактеријски облик – онај који изазива грозницу, језу и интензивне уринарне симптоме – је редак. Много чешће се мушкарцима каже да имају простатитис, иако нема инфекције.

Њихови симптоми потичу од иритираних или затегнутих мишића карличног дна, преосетљивости нерава, стреса или дуготрајног седења – проблема који се не показују на тестовима урина или уринокултурама. Осетљивост у овим мишићима се налази код значајног броја мушкараца са болом у карлици, што помаже да се објасни зашто симптоми могу бити толико слични упали простате.

Вожња бицикла може да иритира ове мишиће код неких возача, посебно ако седе током целе вожње или су нови у овој активности. Нелагодност која следи може бити идентична правој упали простате, иако је сама простата нормална.

Шта је са еректилном дисфункцијом

Страх од еректилне дисфункције често се јавља у тренутку када мушкарци осете притисак или утрнулост у карличном подручју након вожње. Старије истраживачке студије су изражавале забринутост да би вожња бицикла могла смањити проток крви у пенис.

Те ране студије су доспеле на насловне стране, а многи мушкарци и даље претпостављају да постоји директна веза између вожње бицикла и еректилне дисфункције – али то није нужно тачно.

Новија истраживања показују да редовна вожња бицикла не повећава дугорочни ризик од еректилне дисфункције. У ствари, многи бициклисти пријављују бољу сексуалну функцију од оних који не возе, углавном зато што вожња бицикла или било која вежба утиче на побољшње здравља срца и крвних судова.

Може се јавити привремена утрнулост или пецкање након дуге или интензивне вожње, али то обично брзо нестаје када се притисак смањи.

Брза провера стварности у вези са еректилном дисфункцијом

Ерекције зависе од здравих крвних судова, добро функционишућих нерава и уравнотежених хормона који делују заједно са психолошким факторима као што су стрес и узбуђење. Хронична стања попут дијабетеса, високог крвног притиска, високог холестерола и срчаних болести су међу најчешћим чиниоцима који доприносе еректилној дисфункцији јер смањују проток крви до пениса.

Пушење, неактивност, гојазност, стрес и одређени лекови такође играју главну улогу у квалитету ерекције.

Тестостерон утиче на либидо и енергију, али ретко је једини узрок еректилне дисфункције. Ово последње је обично проблем целог тела, а не проблем са вожњом бицикла. И као што је раније поменуто, кардиоваскуларне користи вожње бицикла често помажу еректилној функцији, а не штете јој.

Зашто се симптоми због вожње бицикла и даље јављају

Чак и ако вожња бицикла не узрокује трајну штету, и даље може оставити привремене сензације код возача током или након вожње. Ови симптоми се јављају и због начина на који се тело возача сусреће са седиштем – количине времена које проводе седећи, држања тела и колико су карлични мишићи кондиционирани за подупирање притиска у том положају.

Начин на који возите је такође важан. Стационарни бицикли често вас држе у једном положају дуже време, посебно током великог отпора, што може да повећа карлични притисак.

То се разликује од вожње бицикла на отвореном, која природно помера тежину возача – стојите да бисте окретали педале, подешавате тежину током успона и спустова и крећете се слободније – дајући карличним мишићима кратке паузе.

Електрични бицикли помажу током већих напора и могу ограничити колико се нагињете напред, али и даље зависе од правилног прилегања седишта и држања тела.

Фактори као што су облик седишта, висина кормана (волана) и непрекидно време проведено у седишту одређују колико притиска карлица апсорбује. Нови возачи обично више примећују ове сензације једноставно зато што се њихова тела још нису прилагодила дужим периодима у седлу.

Код неких мушкараца се чешће јављају карлични симптоми. Возачи са историјом проблема са доњим делом леђа, стезањем кукова, хроничним стресом, анксиозношћу или претходним боловима у карлици често имају осетљивије мишиће карличног дна.

Мушкарци који због посла седе дуго сатима такође могу интензивније да осете притисак на седишту када први пут почну да возе бицикл. Ови симптоми не значе да се наноси штета – али значе да њиховом телу може бити потребно више пажње на прилагођавање бицикла, држање и постепену километражу.

Како заштитити здравље карлице

Већина тегоба повезаних са вожњом бицикла побољшава се подешавањима уместо прекидом активности. Седла са централним изрезима или подељеним дизајном смањују притисак на осетљива подручја, а мале промене у висини седишта, нагибу или положају кормана могу померити тежину са међице.

Кратко устајање сваких 10 до 15 минута, ношење шорцева са подлогом и постепено повећање километраже такође може помоћи.

Ако симптоми потрају, физикална терапија карличног дна је један од најјачих третмана поткрепљених доказима. Циљ није престати са вожњом бицикла – већ возити на начин који подржава удобност, штити околна ткива и омогућава вашем телу да се безбедно прилагоди током времена.

Када симптоми захтевају стручну процену

Урологу се треба обратити у случају упорне утрнулост, нелагодности која траје сатима или данима након вожње бицикла, болне ерекције или промена у урину. Ови симптоми се обично могу лечити и не подразумевају трајну повреду.

Прилагођавање опреме, кратка пауза од вожње или циљана терапија често решавају проблем.

Упорне симптоме не треба игнорисати, али не треба ни паничити. 

Закључак о вожњи бицикла

Вожња бицикла неће оштетити простату нити утицати на сексуално здравље – али сензације које се јављају су реалне, а страх се јавља због разних прича које се неосновано шире.

Разумевање како притисак седла делује на карлично дно и живце може помоћи да удобније возите и да тумачите нове сензације без претпоставке најгорег. Ипак, многи мушкарци реагују – прво страх, па чињенице.

Уз прави распоред и мало свести, вожња бицикла може постати део редовне рутине, а да притом не угрози простату или сексуално здравље.

И ово не важи само за вожњу бицикла. Свака нова вежба долази са периодом прилагођавања и нормално је да осећате непознате болове док се ваше тело прилагођава. Мало припреме, добра форма и тражење помоћи када вам је потребна могу вас одржати безбедним, саветују уролози.