Читај ми!

Паспаљ открио како је преживео инфаркте и мождани удар

Свако од нас има неку своју борбу, неко пословну, неко љубавну, а најважније је добити оне битке које се воде за здравље. О тим најважнијим животним победама, о томе како је превазишао инфаркте и мождани удар, у „РТС Ординацији“ говорио је некадашњи репрезентативац и кошаркаш Жарко Паспаљ.

Бивши кошаркаш Жарко Паспаљ доживео је први инфаркт у 35. години, док је био активан спортиста. Та прва криза са здрављем била је 2001. године.

Мени се то десило на спорту и генерално, мени се увек и дешавало на спорту, шта год то значило, спорт, може да буде и фудбал, тако смо и почели, тако смо завршили на крају. Осетиш ипак нешто што није уобичајено, значи крене гребање по, рецимо, грудима, неке непријатне нелагодности, неко знојење, мимо спортског, тешко је то препознати и онако, што бих ја рекао, мала снага, али није уобичајена мала снага, није умор, него нешто потпуно другачије. Е сад, како човек то да препозна, ја, свакако, нисам, присећа се Жарко.

Десетак дана после појаве тих симптома, док је био у Грчкој, имао је озбиљније реакције. Били су то класични знаци срчаног удара. Каже да је имао срећу да су га брзо пребацили у болницу и да није одмах знао да је у питању срчани удар, али да је знао да се нешто озбиљно дешава са срцем.

Констатовали су шта су констатовали, срчани удар, једноставно сам провео неких, не могу више ни да се сетим, седам, осам, десет дана у болници. Урадили су шта су како то иде кад се таква ситуација деси, рекао је Паспаљ и додао да су му уградили доста стентова.

Био је то огроман шок за људе око њега, а ни сам Жарко није био свестан шта му се заправо десило и колико ће то утицати на његов живот. Сматрао је да ће, кад буде изашао из болнице, наставити живот.

Иако му је било забрањено, он је наставио да се бави спортом и после месец дана му се догодио други срчани удар.

Прихватање да се нешто толико озбиљно дешава ишло ми је јако тешко. Иначе, та карактерна особина која се зове тврдоглавост, која ми је много помогла у спорту, у овом случају је била крајње контрапродуктивна. Толико је тога било, врло је битно да се дешавало увек када је спорт у питању и сад мало по мало, сваки пут кад се деси срчани удар, срце доживљава и неке шокове и ожиљке и самим тим мало по мало слаби, истакао је кошаркаш и додао да му је код првог инфаркта пуно помогло и што је био млад.

Бивши спортиста каже да није бринуо о томе да ли се може десити нешто још опасније.

Нисам имао страх. Опет нешто по терену, бацали лопте и онда ми се десила, вероватно, најгора епизода. То се зове вентрикуларна тахикардија и само могу да захвалим Богу колико су ме брзо превезли са Калемегдана у Ургентни центар да преживим, прича Жарко Паспаљ.

Који су фактори ризика за инфаркт у 35. години

Жарко Паспаљ истиче да је, када човек сазна, све врло просто – генетика.

Крв, то је генетска предиспозиција, претпостављам и покојни отац и покојни брат и покојна мајка су имали идентичне проблеме или неко од њих. Једноставно, праве се плакови, тромбови, то се зачепи у неком секунду, држи неко време, отпусти или се не отпусти, па морају да се стављају стентови“, објашњава Паспаљ.

Коментаришући важност редовног узимања терапије и кориговање навика.

Ако могу да избегнем одговор што се тиче ове терапије са лековима, ту сам одличан. Што се тиче цигара, никако, и то ће вероватно бити ставка која ће, хтела или не хтела, морати да се решава у неком будућем времену. Сад опет моји пријатељи, који би ово слушали, умрли би од смеха, пошто причам већ десет година и никако да се решим, рекао је кошаркаш Паспаљ и додао да је свестан да цигарете наносе штету његовом здрављу и да је бесан на себе што не може да их остави.

Порок из доба пре спортских дана  

Почео сам да пушим са неких тринаест и по, четрнаест година, много пре него што сам ушао у било какве озбиљне спортске воде и вероватно сам човек који је ишао на све могуће методе, од хипноза, све живо. То већ прелази у једну одређену шалу и те шале се, што кажу, приповедају, признао је Паспаљ.

Мождани удар десио му се на путу, у Америци. Мимо хладноће коју је, како каже, осећао данима, није имао предзнаке да би нешто могло да се деси.

Једно јутро, односно пред јутро, пробудим се, неки ми је чудан осећај, да не кажем, није ми баш свеједно, још увек не капирам, још увек ми није јасно шта се дешава, али схватам да се нешто дешава. Будим се после неколико сати спавања, већ тад видим да ми није нешто у реду са рукама, мало се теже облачим и у том моменту схватам да не могу да причам, једноставно прича ми се угасила, присетио се Жарко.

Некако се обукао и сишао да попије кафу у бар хотела где дефинитивно схвата да има мождани удар и позива пријатеља коме успева да изговори само – Stroke (шлог на енглеском). Убрзо стиже хитна помоћ и Паспаљ у болници сазнаје да је доживео мождани удар који је утицао на говор, на леву руку и на леву ногу које није могао да помери. Говор му се вратио после два месеца уз помоћ логопеда, а за руку и ногу каже да сада функционишу, али да осећај у руци и нози никадa неће бити исти. 

Од врхунског кошаркаша до врхунског баштована

Некадашњи професионални спортиста истиче да и када је човек шаљиве природе и на све гледа са ведрије стране, овакви здравствени проблеми јесу велика мука: 

„Да је било непријатно, било је крајње непријатно, али прође, прође на крају крајева, наставиш да живиш, вратиш се неким околностима, трудиш се опет да будеш агилан, нешто да радиш, да сређујеш двориште. Нема више лопте. Мораш да се окупираш, једноставно и да си негде задовољан кад нешто урадиш што је добро и што је лепо. Од врхунског кошаркаша постао сам врхунски баштован.“

Из Америке се вратио пре него што се потпуно опоравио јер је желео да буде близу породице.

„Инсистирао сам код мог доброг пријатеља који је хтео да ме држи месец дана код њега кући, да се вратим што пре. То јесте био одређени ризик, то је било практично путовање после пет, шест дана, али сам био толико напоран, да ме је на крају пустио. Мислим да сам добро урадио, шта ћу му ја, да му ја представљам још неки терет, колико год да ми је добар пријатељ, а јесте, највећи који имам. Мени се учинило да сам довољно јак у том моменту да могу да седнем у авион и да се вратим за Београд. Мислим да не постоје адекватније особе од фамилије, него да ти буду ту подршка”, закључио је за РТС Ординацију кошаркаш Жарко Паспаљ и додао да огромну захвалност дугује, пре свега, својој жени која је била увек уз њега.

субота, 02. март 2024.
15° C

Коментари

Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво