Читај ми!

Амброзија, жилави коров који се враћа и после 40 година

У другој половини августа почиње цветање амброзије, једног од најагресивнијих алергена, а висока концентрација полена тог корова у ваздуху остаје до средине јесени. Сваки пети становник Србије има реакцију на полен ове биљке, а пројекције показују да ће се наредних деценија осетљивост на амброзију на подручју Европе повећати двоструко, и то са садашњих 33 на 77 милиона људи.

У Закону о заштити ваздуха полен је окарактерисан као загађивач емитован из природе због негативног и штетног утицаја на здравље.

У последње две деценије, показује мониторинг, повећава се концентрација полена амброзије у ваздуху и све је више људи који показују симптоме алергије. Доњи праг концентрације који изазива алергијску реакцију је 30 поленових зрна по метру кубном.

Истраживања показују да петина људи у Србији показује симптоме алергије на амброзију.

„Kад смо почињали да радимо 2002. године, највеће дневне вредности за Београд биле су око 200 поленових зрна по метру кубном ваздуха, а ми смо појединих година за Београд имали и преко 900 по кубном метру. Тада су нам се јављале особе које никада нису имале проблеме са овим поленом. То је огромна концентрација овог алергена у ваздуху. То доказује да нисмо имали добре акције сузбијања овог корова“, каже Мирјана Митровић из Агенције за заштиту животне средине Србије.

Најјаче алергије на амброзију јављају се током августа и септембра. Чешће у градским срединама због веће концентрације угљен-диоксида, за који је утврђено да појачава алергени потенцијал полена амброзије за 60-90 одсто.

„Дуготрајно излагање честицама полена и аерозагађењу повећава запаљење у дисајним путевима и то није оно запаљење које изазивају микроорганизми него посебна врста хемијског запаљења које онда додатно делује на слузокожу, не само да изазива њено запаљење него изазива и промену структуре тих дисајних путева што је, у ствари, велики проблем јер они више не могу да врше своју функцију“, објашњава проф. др Бранислава Миленковић, пулмолог у Клиничком центру Србије.

Семе амброзије задржава способност клијања и до 40 година

Град Београд је усвојио Акциони план за сузбијање амброзије по којем до краја 2029. године треба да буде успостављен Интегрални систем мониторинга и сузбијања амброзије на целој територији Београда.

„Ако имате уређено подручје, добро формиран травњак на одређеном месту амброзија ће врло тешко успети да уђе и да опстане. Амброзија када формира семена може да формира хиљада семена на једној индивидуи у одређеним ситуацијама. Та семена задржавају клијавост до 40 година када доспеју у земљиште, тако да није довољно да их у уклоните само једне године и да мислите да сте решили проблем“, указао је др Томица Мишљеновић са Биолошког факултета.

Амброзија је у нашој земљи први пут регистрована 1953. године. Сматра се да је унета у Војводину са семеном гајених биљака Дунавом бродовима из Румуније и брзо се проширила у скоро целој земљи.

понедељак, 11. новембар 2024.
2° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње