Буђење свести о животу са аутизмом - представа „Крила“

Аутизам је развојни поремећај који утиче на комуникацију и понашање, са симптомима који се испољавају у најранијем детињству и трају читав живот. Број оболелих у свету се не зна, а стручњаци кажу да поприма епидемијске размере. Представа је, иначе, део активности пројекта „Ртаћи из Кићблона освајају Гнездо“ Удружења Факири са Југа, а који је реализован уз финансијску подршку ЕУ.

Буђење свести о животу са аутизмом циљ је и представе Крила, ауторског пројекта Јоване Ђорић, у извођењу младих крушевачких глумаца на сцени Алтернативног културног центра Гнездо.

Проговорили су гласом све деце с аутизмом. О свету тишине, осећањима која не могу увек да контролишу. О томе да желе, али не знају да се играју као друга деца. О породицама које аутизам неретко разара, и мајкама које деци дарују „крила".

„Најмлађи члан у представи једном приликом каже да је аутизам трагедија деце 21. века. Каже такође, по истраживањима наравно, да се сматра да ће 2050. свако друго дете имати аутизам. Овом приликом апелујем, учимо како нас тако и нашу децу да се носимо са овом темом, и да помогнемо", каже Јована Ђорић, редитељка представе.

Основ пројекта били су разговори са мајкама деце са аутизмом. У крушевачком удружењу их је 37, а ван њега, кажу, бар три пута више.

„Представа је била да кажем тешка и стварна, то је оно што ми живимо сваки дан са нашом децом", рекла је Слађана Бисерчић, председница Удружења за помоћ особама са аутизмом.

„Врло је комплексна ствар одгајати дете са аутизмом јер не постоје два иста случаја на свету. Ми смо на пример три године учили да пијемо воду на чашу и онда када је он то почео да ради ви не знате која је то срећа за родитеље, постигли сте огроман успех. Контакт погледом, прва реч, да вас назове мама, пољубац. То су неке ствари које ви не можете да заборавите никада", испричала је Весна Павловић из крушевачког Удружења за помоћ особама са аутизмом.

На питање о томе, шта уме да буде најтеже, Слађана одговара: „Неки тренуци нервозе, неспоразумевања, просто не можете да погодите шта су њихове потребе, или шта их мучи у ствари. И нормално, шта ће бити после родитеља".

„Мислим да сваки родитељ детета са аутизмом жели да живи само дан дуже од свог детета. Просто немамо решење за њих када нас не буде било", каже Весна Павловић из Удружења за помоћ деци са аутизмом.

Мале домске заједнице и становање уз подршку, модели су услуга које се примењују у свету, а које би, уз дневне боравке и предах центре, биле од непроцењиве користи и родитељима и деци са аутизмом.