Камен у бубрегу – једно од најболнијих уролошких стања које познаје медицина

Калкулоза уринарног тракта је једно од најчешћих обољења уринарног система и годишње се на милион становника јавља око 1.400 нових пацијената, наглашава гост Јутарњег програма, др Горан Савић.

„Овај број има још већи значај када се зна да ће од овог броја, још 50 одсто њих у будућности поново имати клиничку слику калкулозе уринарног тракта“, напомиње уролог.

Камен у бубрегу настаје када организам ствара малу количину мокраће презасићену солима калцијума, оксалата, солима мокраћне киселине. Тако да је у томе и кључ како спречити ово стање, истиче др Савић.

„Значи морамо уносити дневно преко две хиљаде милилитара течности. Између две и три литре, најбоље воде. Тако ћемо створити разређену мокраћу, а преко хране морамо избегавати храну богату солима“, саветује уролог.

Такође, јако је важан равномеран унос течности током дана и не дозволити дехидратацију јер то доводи до повећане кристализације мокраће, што је језгро настанка камена.

„Постојање камена у бубрегу се дијагностикује углавном због јаког бола, али дешава се и да буде откривен сасвим случајно на рутинским ултразвучним или рендгенским прегледима. То су углавном каменчићи који се не крећу, међутим оног момента када се покрену или током напуштања бубрега, када камен излази из бубрега и улази у уретер који је иначе узак и грацилан, настаје опструкција у протоку мокраће. Та опструкција ствара проширење бубрежне капсуле и изазива један од најјачих болова које медицина познаје, такозвани бубрежни напад или реналне колике“, објашњава др Горан Савић.

 Да ли ће пацијенту бити предложено разбијање камена пре тога треба проценити величину и тврдоћу камена и прилагодити анатомији сваког пацијента. Постоје инвазивне и неинвазивне терапије камена у бубрегу.

„У неинвазивне спада метода екстракорпоралног разбијања камена које се ради без анестезије, а код инвазивних метода предњаче ендоскопске методе које користе различите изворе енергије – ласер, ултразвучна балистичка енергија. На крају, у најмањем броју случајева, нужне су отворене или лапораскопске операције, пре свега код пацијената који имају неке урођене анатомске аномалије уринарног система које доводе до стварања камена“, наводи уролог.