Новакове сузе су епилог напора, труда и свега што је проживео, каже психолог Мирјана Младеновић
Новак Ђоковић је по десети пут у каријери освојио Аустралијан опен, тријумфом у Мелбурну стигао до 22. гренд слем трофеја у каријери. Није плакао само Новак, плакали су многи. Да ли је то била катарза после много мука и понижења за Новака. Зашто плачемо када добијемо заслужено и када се неправда исправи?
Гостујући у Београдској хроници проф. др Маријана Младеновић, спортски психолог, објаснила је да после великог стреса, набоја и постигнућа долазе и сузе, а пражњење је неминовно.
„Када се постигне немогуће људи се са тим идентификују. Често се чује да неко каже 'да не може некад нешто да постигне', а онда то претворите у изазов и покажете да је могуће. Новак је књишки пример како један спортиста треба да буде спреман за све изазове на тертену и око терена", нагласила је професорка.
Истиче да су сузе као епилог напора, труда и онога шта је Новак проживео.
„Све иде из структуре личности, али се и поставе вештине које се уче и које се савладавају на спортском путу. Било је много ситуација где је Новак могао да се обесхрабри и одустане, али је он сваку ситуацију која би многе довела до тренутка да поклекну и одустану, претварао у изазов. Верујем да се шампион постаје", рекла је проф. др Маријана Младеновић.
Истиче да шампион сам себе ствара. Искуство показује да пре свега решеност шампиона да ради на себи и да никада не одустане, даје резултат.
„Неминовно је да сваки спортиста дође до тренутка када му не иде и тада се накупљају неке негативне реакције и емоције. Кључ је каналисати негативно на начин који је унапред припремљен. Спортисти губе конце када не знају да реагују, а кључ је контролисано се љутити", рекла је проф. др Маријана Младеновић, спортски психолог.
Коментари