„Кривци“ за дуговечност

Научници су успели да идентификују заједничке генетске мутације код особа старијих од 100 година које би могле да буду кључ за откривање начина да се избегну разарања организма због старости.

Истраживања обављена у калифорнијском Институту за технолошка истраживања у Пасадени показала су да стогодишњаци пет пута чешће од других особа имају исте мутације у својим митохрондријалним ДНК.

Функционисање митохондрија може најприближније да се опише као рад енергане која користи течно гориво (глукоза, масне киселине и аминокиселине).

Митохондријални генетски материјал, део ДНК лоцираног у митохондрији или "енергани" ћелија, потомак наслеђује искључиво од мајке.

Митохондрија „заробљава" енергију која је ослобођена оксидацијом метаболита и претвора је у енергију.

Сасвим је могуће да су у процесу деобе ћелија ови молекули мање оштећени оксидацијом, али ми то још не знамо засигурно, наводе стручњаци за молекуларну биологију који су обавили истраживања.

У недавно објављеној студији, чије је најзанимљивије делове пренео часопис „Лансет", наглашава се да су неопходна даља истраживања да би се установили психолошки ефекти генетских мутација.

Кључна мутација помера поље на којем митохондријални ДНК почиње ћелијску деобу, што би, можда, могло да убрза репликацију чиме би се омогућило да јединка брже замени оштећене молекуле, сматра доктор Роберто Атарди који је предводио тим научника.

Резултати истраживања групе од 52 италијанска стогодишњака показали су да постоје истоветне мутације у главном контролном подручју.

Посматрајући митохондријални ДНК у белим крвним зрнцима, научници су утврдили да 17 одсто испитаника стогодишњака има специфичну мутацију названу „Ц150Т транзиција" у поређењу са 3,4 одсто у контролној групи 117 особа млађих од 99 година.

Да би установили да ли је мутација наследна, лекари су испитивали ћелије коже сакупљене са истих особа током периода између 9 и 19 година.

У извесним случајевима, анализа узорака показала је да мутација већ постоји, док су се у другим случајевима појављивале накнадно или постајале присутније у посматраном периоду.

Ови резултати сугеришу да су неке особе мутације наследиле од мајке, док су их друге стекле током живота, истакао је др Атарди.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 20. април 2026.
18° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом