„Парадокс гојазности" за пацијенте на дијализи

Од свих пацијената који иду на дијализу, највећа смртност је забележена код групе људи са веома ниским процентом масног ткива у телу.

Код њих, ризик је већи чак и од групе у којој су најгојазнији пацијенти, показује нова студија.

Истраживачи су мерили проценат масног ткива код 671 пацијената на дијализи у Калифорнији.

За посматрани период од пет година, смртност људи са мање од десет процената масти у организму је два и по до три пута виша од оних, чији је проценат масти између 20 и 30 одсто.

Даља анализа потврдила је директну везу између масног ткива и смртности, нагласили су истраживачи.

„Што је виши проценат масти, веће су шансе да пацијент преживи", навео је др Камјар Калантар-Задех из Биомедицинског истраживачког института у Лос Анђелесу.

Др Калантар-Задех је у изјави за Америчко удружење нефролога појаснио: „Наше истраживање показује да телесна маст можда штити пацијенте на дијализи. Резултати су сагласни са већим бројем других студија, које говоре о 'парадоксу гојазности' или 'обрнутој епидемиологији' код пацијената са хроничним обољењима бубрега или другим другим хроничним обољењима".

„Парадокс гојазности" односи се на чињеницу да се виши индекс телесне масе (BMI) повезује са мањом смртношћу за пацијенте на дијализи. Таква схватања су супротна уобичајеном гледишту, по којем гојазност има негативан ефекат на здравље.

Индекс телесне масе је висинско-тежински показатељ ухрањености појединца, који се рачуна када се телесна маса, изражена у килограмима, подели са квадратом висине, изражене у метрима (препоручени индекс је у вредности између 18,5 и 25).

Резултати истраживања биће презентовани на годишњем састанку Америчког удружења нефролога у Сан Дијегу.