Срби све гојазнији

Некада је Хипократ, зачетник медицине саветовао: „Нека ти храна буде лек, а лек твоја храна“. Данас то саветује и модерна медицина. Иако је храна превентива за многе хроничне болести, многи то олако схватају, па је списак нездравих намирница, које се у току недеље смењују на нашој трпези све дужи.

„Брза храна има велики штетни утицај на наше здравље. Калоријски веома густа. Друго што садржи трансмасти и доводе до гојазности, дијабетеса типа 2, хипертензије, а на крају и до инфаркта и можданог удара“, објашњава Верослава Станковић, специјалиста исхране здравих и болесних људи.

Веома је важно знати одакле долази храна коју једете.

„Оно што бих ја препоручила јесте знати одакле долази храна коју једете и купујете. Увек препоручујем да се купује храна у супермаркетима, који раде улазне анализе робе и по стандардима и сертификатима“, истиче Биљана Босиљчић, дипломирани инжењер заштите биља.

Разноврсна и умерена храна је рецепт за очување здравља. Ипак, постоје и неке намирнице које стручњаци не препоручују.

„Пржена и похована храна. Све остало може. Поред енергетске вредности, пржена и похована храна садрже и канцерогене материје добијене термичком обрадом уља које могу да погоршају наше здавље“, наводи Станковићева.

„Никако не би смела да се нађе храна која је произведена ван препоручених стандарда. Не може свако да се бави производњом хране, нарочито не људи који нису образовани, који не воде књиге поља. Који не знају шта значи употреба пестицида, ђубрива и који су склони импровизацији“, каже Босиљчићева.

Прехрамбене навике деца формирају под снажним утицајем родитеља. Зато својим примером родитељи морају да покажу детету шта је здрава исхрана и шта све подразумева здрав начин живота.