Читај ми!

Кљукање лековима велики проблем, не само у Србији

У последње три године расте број оних који су узимали лекове на своју руку, али и број прописаних медикамената. Прошле године издато је 108 милиона кутија лекова, што је 20 милиона више него пре две године. Уместо лекара, многима су у постављању дијагнозе консултатни постали интернет, комшије, рођаци. То није проблем само у Србији, чини се да је то регионална бољка.

Иако најчешће без икаквог медицинског образовања, сваки грађанин Србије зна своју дијагнозу и терапију. То показују многа истраживања, али и искуство лекара. Уместо у ординацију, најчешће иду правац у апотеку.

„Врло често нам се јављају пацијенти који су пили антибиотике и нису дали резултате и то су лекови који се најчешће употребљавају уз нестеродине лекове - против болова. То је нерационална употреба. Сваки дан бар два пацијента“, каже докторка Снежана Јовичић из Дома здравља „Савски венац“.

Иако нам се када сами себи пропишемо лек чини да је једна таблета безопасна, последице такве одлуке на наше здравље могу бити многобројне па чак и од лекова против болова.

„Антиинфламаторних нестероидних лекова, јер их пацијенти дуго користе. А ти лекови имају своја нежељена дејства“, истиче докторка Јовичић.

Поред тога што се сами лечимо, други проблем стварају и сами лекари јер су широке руке када прописују терапију. По потрошњи, рецимо, антибиотика ми смо међу првих 10 у Европи.

„То значи да је од 1.000 становника њих 28 користило антибиотике. Ми саветујемо и препоручујемо смањивање укупне потрошње“, професорка Весела Радоњић из Агенције за лекове и медицинска средства Србије.

Готово исто тако је и у земљама у окружењу.

„Антибиотици се у Црној Гори дефинитивно нерационално користе и зато смо криви сви: лекари који прописују антибиотике, преко фармацеута, па до пацијената који су крајњи корисници“, објашњава професорка Наташа Дуборија Ковачевић са Фармацеутског факултета у Црној Гори.

„Још увек постоји проблематика нерационалног прописивања лекова, али немате проблематику нерационалног издавања лекова који имају статус на рецепт да ће се издати без рецепта. Што је велики помак“, каже Мирна Радошевић, специјалиста фармације из Хрватске.

Да би се, на пример, системски решило питање самолечења мора престати пракса куповине лекова без рецепта, а то је иначе и законом забрањено. За то су одговорни и апотекари, али и инспекција.

Решење за нерационално прописивање лекова углавном је у рукама лекара, који би при дијагнози морали више пажњу да обрате и на избор лекова.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 17. мај 2024.
17° C

Коментари

Re: Poreklo
Чије гене носе народи у региону
Imam novcic od 1 centa dole je vrednost ponudjena 6000 dinara
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Imam mali novcic 1 cent
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Косовски вез
Нематеријална културна баштина Србије – косовски вез
Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара