Шта радити са храном која остане после празника?

На менију, по правилу, од меса у свим облицима до лука, јаја, сира, салата, пецива и слаткиша. На калорије и количину се не мисли, па често након празновања преостане хране. Углавном се преостала храна носи кући или се подели са пријатељима.

Међутим, уколико се сва та храна не поједе ни наредног дана, правила су јасна.

Припремљена храна никако не сме да се држи на собној температури, већ у расхладним уређајима. Тако се намирнице неће покварити, па самим тим ни стомак.

„Када је храна термички припремљена, као што је печено месо, торте, колачи, они могу без проблема да се замрзну и то је једини сигуран и безбедан начин да се на дуже време очува намирница и да се спречи њено кварење. Када су у питању намирнице као што су пиринач или кромпир, од тих остатака се може припремити неко друго јело. Све оно што се термички не обрађује рецимо остаци руске салате и свега тога није препоручљиво замрзавати и најбоље је то потрошити у року од два дана, држећи у фрижидеру“, каже начелница Сектора ВМА за превентивну медицину проф. др Соња Радаковић.

Кршењу ових правила највише се радују микроорганизми, а најмање наш стомак.

„На собној температури се могу умножити до броја који ће зацело изазвати гастро обољење, али могућа су и друга обољења“, истиче Радаковићева.

Др Светлана Мићић из Дома здравља „Савски венац“ каже да се дешава да је повећан број пацијената који се јављају после празника и већег празновања.

„Углавом су то гастроинтестиналне тегобе - мучнине, надимања, нека повраћања, па до оних озбиљнијих поремаћаја када су у питању цревне инфекције“, објашњава Мићићева.

Ова стања се могу избећи, ако се придржава основних смерница припреме и чувања хране, јер је увек боље спречити него лечити.

Храну треба спремати у хигијенски одговарајућим условима, што значи на чистој радној површини и са чистим прибором, а пре припреме, обавезно је опрати руке сапуном.