Ускоро револуција у лечењу рака?

Нови, револуционарни метод за лечење рака налази се у последњим фазама клиничког испитивања у Јапану и, за поједине врсте рака, могао би да буде уведен у употребу већ наредне календарске године, тврде стручњаци који раде на његовом развоју.

Реч је о лечењу помоћу тзв. наноробота, модификованих макромолекула који се везују искључиво за канцерозне ћелије и у њих испуштају супстанце које их неутралишу.

У гостовању на телевизији Нихон професор Токијског универзитета Казунори Катаока, чији је истраживачки тим први у свету успео да прецизно испоручи лек у ћелије тумора користећи наноробота који је потпуно безбедан по људски организам, изјавио је да се та нова технологија већ налази у завршној фази клиничког испитивања када су у питању рак дојке и желуца.

У тој, последњој фази истраживања, резултати остварени експерименталним лечењем пацијената помоћу наноробота упоређују се са ефектима других, традиционалних врста терапије. Када се, ускоро, сравњивање резултата и статистичко поређење заврше, јапанским властима ће бити поднет формални захтев за одобрење употребе наноробота у лечењу рака дојке и желуца. Катаока и његов тим очекују да ће дозвола за њихово коришћење бити дата већ у другој половини следеће године.

Безбедност и терапеутски ефекат медицинских наноробота у Јапану су већ доказани у лабораторијским експериментима на животињама и клиничким испитивањима на људима и када су у питању рак плућа и слезине, али медински стручњаци још нису почели рад на поређењу резултата тих истраживања са оним што је до сада постигнуто у борби против тих форми рака коришћењем хемотерапије и зрачења.

„Молекуларне машине“

Наномашине Катаокине лабораторије на Токијском универзитету, упркос том називу, заправо су капсуле величине неколико нанометара које се састоје од макромолекула.

Концепт наномашина изнео је још крајем педесетих година чувени амерички физичар Ричард Фејнмен у есеју у којем је указао на теоретску могућност минитуризације механичких и електричних уређаја све до молекуларног нивоа.

Назив наномашине или наноробота данас се, међутим, не додељује минијатурним механичким направама, већ биохемијским ентитетима као што су вируси или протеински и други макромолекули, који су величине неколико нанометара, а над којима је кроз процес налик инжењерском пројектовању машина извршена модификација, како би могли бити коришћени за обављање задатака као што су пренос информација или лечење.

Нанороботи Токијског универзитета нису на бази вируса, тако да не постоји опасност да се унутар тела отму контроли и проузрокују неко обољење.

Механизам деловања и могућности медицинских наноробота

Медицински нанороботи су транспортери лекова који се убризгавају у вену, круже крвотоком и везују искључиво за ћелије рака, те по уласку у њих испуштају протеине и гене који уништавају или спречавају множење тих ћелија.

Нанороботи које су конструисали Катаока и његов тим јединствени су по томе што могу да допру у све делове тела и по томе што се активирају, односно испуштају лек, када дођу у додир са снопом светлости усмереним на тумор.

Професор Катаока, стручњак за биоинжењеринг, у више наврата јапанским медијима је изјавио да је његова идеја водиља ублажити или елиминисати последице терапије против канцера и тако умањити психофизичку патњу, односно, омогућити обелилим од рака да воде квалтитетнији живот. Основни циљ терапије коришћењем наномашина, стога, није потпуно излечење, мада је и оно у неким случајевима могуће, већ продужење животног века и очување радне способности оболелих.

Лечење од рака много кошта и пацијент је обично онеспособљен да ради у тренутку када му новац највише треба. Зато ће терапија нанороботима, од које се очекује да оболелог поштеди непотребне физичке штете коју проузрокује данашњи режим лечења, пацијентима практично омогућити да се ослободе страха и бриге о томе да ће им понестати новца за лечење или да ће финансијски упропастити целу породицу да би себе одржали у животу.

Настављање рада и након почетка терапије би део оболелих спасао и од друштвене изолације у коју их ова тешка болест гура, јер би били мање везани за болницу. Психичка добробит коју доносе осећај финансијске сигурности и активније дружење са пријатељима и колегама требало би да има и повратни позитиван ефекат и на физичко стање пацијента и служи као једна врста бране против тешке депресије и самоубистава.

Професор Катаока опрезно наглашава да терапију наномашинама не треба сматрати за неку врсту магичног штапића који ће потпуно одменити све друге врсте лечења, већ као користан додатак постојећим методима лечења, те да је тако и треба примењивати - скупа са операционим захватима, зрачењем и фармацеутском терапијом.

Казунори Катаока се нарочито нада да ће нанороботи бити ефикасни у спречавању поновне појаве рака код особа код којих је канцер правовремено откривен и уклоњен и у сузбијању метастаза код пацијената који се налазе у поодмаклој фази болести, те да ће на тај начин и болесницима у најтежем стању помоћи да дуже поживе.

Шта доноси сутра?

Од медицинских наномашина се очекује да у будућности нађу примену и у репарацији нерава, крвних судова, костију и ткива, тако што ће на оштећено место прецизно испоручивати протеине, РНК и друге супстанце.

Мада сами нанороботи, због великих трошкова развоја, вероватно, извесно време неће бити јефтини, очекује се да ће они, свеукупно гледано, пацијентима, а нарочито државној каси, уштедети новац, јер ће умањити потрошњу цитостатика и потребу за операционим захватима.

У будућности ће, сматра професор Катаока, нанороботи наоружани различитим лековима бити превентивно уношени у организам још док је човек здрав, те да ће представљати једну врсту додатног, вештачког имуног система. Они ће бити попут вечито будних стражара или личне покретне болнице у унутрашњости тела, која ће се активирати по наиласку на биохемијске аномалије и уклањати их у самом зачетку.

Тако ће људи у будућности бити лечени, а да нису ни знали да су се разболели.