Месо које једемо пуно антибиотика

У Кини продаја свињског меса, посебно у облику сланине, расте великом брзином. Велике фарме и произвођачи утркују се у томе да испоштују потражњу, а да би то постигли користе и до четири пута више антибиотика по килограму меса у односу на своје колеге које производе говедину. Живина само мало заостаје у односу на свињетину.

Истраживање је објављено у новом броју Proceedings of the National Academy of Sciences. Антибиотици имају две сврхе. Помажу у бржем товљењу стоке и одржавају здравствено стање животиња, упркос све лошијим условима у којима се гаје, где се болести лакше шире.

Фармери су 2010. године широм света искористили више од 63.000 тона антибиотика приликом узгоја животиња, а процењује се да ће 2030. године та количина нарасти на 105.000 тона.

„Како људи буду постајали богатији у сиромашнијим земљама, рашће и њихова жеља да се хране месом. Антибиотици помажу да се обезбеди довољно меса за људе који могу да га приуште“, објашњава Томас ван Бекел.

Конзумација меса животиња које су третиране антибиотицима, посебно великим количинама, представља велику претњу за људе. Излагање антибиотицима кроз исхрану доводи до стварања имунитета на те лекове, што смањује потенцијал људског организма да се одбрани од бактерија уз помоћ антибиотика.

Осим тога, излагање великим количинама антибиотика доводи и до мутирања и стварања нових облика микоорганизама, попут супербактерија, отпорних на постојеће лекове.

Иако научници упозоравају на опасности по здравље људи, врло су мале шансе да индустрија меса промени начин производње.

„Уколико се било шта промени по овом питању, биће то зато што су муштерије у великом броју тражиле боље и квалитетније органске производе. Додатни проблем је што је такво месо скупље и не може свако да га приушти“, истиче Ван Бекел.