Шта нам пише у генима?

У Београду се на Међународном симпозијуму „Геномика ретких болести“ окупило више од 200 научника, генетичара и истраживача из Европе, Америке, Азије. Поручују да двадесет и први век може да буде век у коме ћемо победити не само ретке болести, већ и више од 3.000 других обољења записаних у генима.

У наслеђе се преносе рупице на бради, коврџава коса, али и тешка обољења. Генетичари објашњавају да ДНК представља наш „природни“ јединствени матични број.

Даје одговоре на питања - које смо болести наследили од родитеља али и да ли се у ДНК запису, односно родитељској „заоставштини“, крије и будућност нашег здравља.

„Користећи ефикасну анализу гена, можемо из мајчине крви да предвидимо болест код нерођене деце - пренатално. И то је врло важно јер можемо спречити рађање деце са болестима“, објашњава Радоје Дрманац.

Србија у овој области прати корак са светом. Тако захваљујући подршци Европске уније, Институт за молекуларну генетику и генетичко инжињерство, однедавно поседује најмодернији апарат за дијагностику ретких болести.

Надају се да ће до краја године склопити уговор са Републичким фондом за здравстено осигурање, како би се анализе о трошку државе обављале у нашој земљи а не у иностранству.

„Апарат који имамо може да прочита све гене који су икада повезани са било којом болешћу, па и са ретким, и да се за неколико дана у којим генима има мутацију и да се постави дијагноза, а самим тим и пренатална дијагноза“, истиче Соња Павловић из Института за молекуларну и генетику и инжињерство.

Ханс Лохмилер из Велике Британије каже да се некада на постављање дијагнозе чекало предуго, али сада то више није тако.

„Зато пацијентима можемо да помогнемо брже и боље. То је важно и за здравствени систем али, и представнике фармацеутске индустрије који треба да открију терапије за ретке болести јер ретке болести нису толико ретке - чак осам одсто европске популације има неку ретку болест“, додаје Лохмилер.

А колико брзо ће и лекови постати савршено персонализовани као нпр. специјално за нас скројена одела? У нашим генима записане су и информације о ефикасности или штетности појединих лекова.

„Прошле године је први генски терапеутик одобрен у ЕУ и сада можете да користите генетску терапију да замените здравим болесно парче и излечите пацијента“, каже Соња Павловић

Оно што сада покушавају многи универзитетски и истраживачки центри у свету јесте да пронађу најбоље методе за читање гена, и целог генома, а дефинише га шест милијарди слова.

За сада научници разумеју тек његову четвртину. Када га дешифрују у потпуности, имаћемо и тзв. медицину која предвиђа.