Поподневни одмор ипак није „смртоносан“?

Краткотрајан послеподневни дремеж краткорочно освежава, али временом би та пријатна навика могла да утиче на повећану могућност превремене смрти за око трећину, тврде научници Универзитета „Кембриџ“.

У истраживању је учествовало 16.000 одраслих Британаца који су пристали да буду део великог пројекта о узроцима развоја карцинома током 13-годишњег раздобља.

Особе које су навикле да свакодневно послеподне одспавају сат времена или дуже, подложније су потенцијалном развоју плућних болести, попут бронхитиса, емфизема или упале плућа, као и ризику од привремене смрти од респираторних болести, у односу на особе које спавају само ноћу.

Научници су установили да послеподневни дремеж такође може да утиче на појаву бројних упала у организму.

У склопу пројекта учесници истраживања су били обавезни да научнике редовно обавештавају о својим „спавачким“ навикама.

После анализе података британски стручњаци су установили да су код особа које дневно послеподне одспавају мање од једнога сата шансе за превремену смрт већи за око 14 одсто, а бројка се попела на 32 одсто ако је послеподневни дремеж трајао дуже од сат времена.

Међутим, проф. Џим Хорн из Центра за истраживање сна на Универзитету у Лафбороуу каже да на већину људи послеподневни дремеж ипак неће имати негативан ефекат.

„Већина особа обухваћених истраживањем, њих 85 одсто, дакле сви који су се одмарали мање од сат времена, није изложена опасности“, рекао је Хорн.

Он тврди да постоји могућност да је делу људи који су учествовали у истраживању а раније су патили од озбиљних и неизлечивих плућних болести, послеподневни одмор био од користи и да им је продужио живот.