Обезбеђује добар укус јела, али и здравље

Бибер (Piper nigrum) је зачин који се, уз со, најчешће користи за супе, чорбе, предјела, салате, јела од меса и поврћа, зимницу. Једино су посластице „осигуране“ да ће се овај зачин ретко користити приликом њиховог спремања.

Љутина бибера потиче од пиперина, којег у зрну има између 4,6 и 9,7 одсто, док је код белог бибера тај проценат нешто већи. Арома потиче од рутондона, који може да се нађе и у другим зачинима: мајорану, оригану, рузмарину, босиљку.

Постоји неколико варијанти бибера: бели, црни, зелени, црвени. Бели има нешто блажу арому од црног бибера, а сматра се и да је здравији. Остале варијанте нису различите врсте бибера - све је то исти Piper nigrum - или ољуштен (бели) или убран као потпуно зрео или, пак, незрео плод.

Баш као што је то случај са другим зачинима, и бибер има велику примену у кулинарству и у традиционалној, народној медицини. За црни бибер се каже да је делотворан против затвора, дијареје, ухобоље, гангрене, киле, проблема са срцем и варењем, уједа инсеката, несанице, болова у зглобовима, зубобоље и проблема са јетром и плућима.

Савремена медицина оваква тумачења не признаје, али постоје индиције да бибер има извесних лековитих својства, због чега се налази у неким препаратима.

Пиперин, активна супстанца из бибера, подиже ниво апсорпције селена, витамина Бе, бета каротена, као и других важних нутријената. Пиперин подстиче термогенезу липида, убрзава енергетски метаболизам у телу и појачава производњу серотонина и ендорфина у мозгу.

Због иритирајућег дејства на црева, не би требало да га користе они који су имали операције на органима за варење и особе са чиром.