петак, 11.04.2014, 08:27 -> 12:18
štampajШлог не пита за године
За оне између 20 и 64 године, вероватноћа да ће доживети мождани удар повећала се са 25 на 32 одсто. Нажалост, сваки двадесети случај шлога погађа децу и младе. Разлози за то су нездрав начин живота, али и злоупотреба психоактивних супстанци, упозорава доктор Ранко Раичевић.
Према студији Светске здравствене организације и Светске банке, у последњих 20 година број можданих удара повећао се за 68 одсто, а број умрлих 26 процената. Вероватноћа да ће они између 20 и 64 године доживети мождани удар повећала се са 25 на 32 одсто, а сваки двадесети случај шлога погађа децу и младе.
Начелник Клинике за неурологију Војномедицинске академије у Београду, доктор Ранко Раичевић истиче да је све више млађих пацијената који доживе мождани удар, а да су неки од разлога за то све мање физичке активности, неправилна исхрана и злоупотреба психоактивних супстанци.
Према Раичевићевим речима, људи се данас чешће јављају на дијагностику, те се може рећи да је број можданих условно повећан. Тај број повећава се у одређеним деловима света, али увек зависи од социо-економског статуса одређених држава.
Србија је, према статистици, још у групи земаља са великим учесталошћу можданог удара, особито у Војводини.
„Имамо све млађе пацијенте, а то је, нажалост, последица и неких нових фактора ризика, пре свега, злоупотребе психоактивних супстанци, и другачијег начина живота где је све мање физичке активности и све мање се води рачуна о начину исхране“, објаснио је др Раичевић нагласивши да је најмлађи пацијент на ВМА са овим здравственим проблемом имао само 15 година.
Да не бисмо постали број у статистици, морамо водити рачуна о томе да живимо здраво.
„Морамо да одустајемо од штетних навика, да кад већ постоје обољења и поремећаји за које знамо да су фактори ризика за мождани удар, а ту пре свега мислим на хипертензију, шешећерну болест, пушење цигарета, да те факторе и контролишемо. Такође, треба да се редовно јављамо лекарима и да се редовно узима терапија“, навео је Раичевић.
Симптоми можданог удара су главобоља, појава дуплих слика, сметње при гутању, отежан говор, губитак вида, појава слабости половине тела.
„Златно време за спровођење савремених терапијских поступака, ту пре свега мислим на интервенску тромболизу, је четири и по сата. То је практично задњи моменат када ми можемо да применимо овај облик терапије“, рекао је др Раичевић и напоменуо да је први сат најважнији и да никако не треба чекати истек та четири и по сата.
Први сат је најважнији, јер лекари морају да дијагностикују стање, да утврде да ли постоје неки фактори који ограничавају поменуту врсту терапије.
Српска неурологија прати светске трендове, каже др Ранковић, спроводе се све врсте терапија, дијагностика можданог удара одавно није проблем ни за много мање центре него што су београдски КЦ, као и они у Крагујевцу и Новом Саду.
„Можемо да радимо и већ смо направили план да радимо интраартеријску тромболизу, што значи да дајемо средство које разара угрушак на самом месту стварања угрушака, путем катетера, кроз артеријски крвни суд“, истакао је др Ранковић.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 2
Пошаљи коментар