Благотворан и омиљен на трпези патријарха Павла

Маслачак је врло распрострањена биљка и права је ризница витамина и минерала. Расте по ливадама, травњацима, пашњацима, брежуљцима, баштама.

Цвета у пролеће када је нашем организму најпотребнија витаминска бомба, а многи га, због ароматично-горког укуса, зову и горко зеље, жутеница или млечњак.

Маслачак је пун калијума, етеричних уља, инулина и разних других супстанци неопходних организму за нормално функционисање.

Листови ове драгоцене биљке садрже 16-18 одсто витамина Ц и око три одсто гвожђа, много више него спанаћ.

Сви делови маслачка су лековити - и цветови и листови и корен. Цветови се беру од априла до маја, листови пре него што маслачак почне да цвета, а корен се вади у рано пролеће или рану јесен.

Листови и корен се суше на хладном и прозрачном месту или у рерни на температури од 40 степени Целзијуса.

Иако је донедавно коришћен првенствено као диуретик, доказано је да маслачак има и друга лековита својства.

Осим што поспешује рад бубрега, јетре и желуца, маслачак прочишћава крв, снижава ниво холестерола, лечи чиреве, екцеме и кожне болести.

Од младог лишћа маслачка прави се салата за коју кажу да је била омиљена на јеловнику патријарха српског Павла. Доказано је да прочишћава крв, подстиче мокрење и ублажава болове код обољења јетре и жучи, док чај од младог лишћа помаже код уринарних инфекција.

Корен маслачка прочишћава и јача тело, поспешује знојење, чисти слузокожу дисајних органа и враћа снагу.

Осим тога, користи се за лечење кожних болести, алергија, чирева и малокрвности, снижавање нивоа холестерола у крви и регулацију менструалног циклуса.

Од цветова маслачка прави се сируп који лечи прехладе, бронхитис, упале десних.