Измет из 14. века ризница гена отпорности

Тим француских научника открио је вирусе који садрже гене отпорне на антибиотике у фосилизованом узорку измета из Белгије из 14. века, давно пре него што су антибиотици почели да се користе у медицини.

„Ово је први рад који анализира вирусне метагеноме древне ДНК“, каже Ребека Вега Турбер са Државног универзитета Орегон, која је учествовала у истраживању.

Вируси у фекалном узорку су фаги, тј. вируси који инфицирају бактерије, радије него еукариотске организме попут животиња, биљака и гљива.

Већина вирусних секвенци које су научници пронашли у древном копролиту (фосилном узорку измета) су у сродству са вирусима који су данас познати као вируси који инфицирају бактерије, које се обично налазе у столици, а самим тим, у људском гастроинтестиналном тракту.

„Међу вирусима су бактерије које живе и чак помажу људским цревима, као и људски патогени“, каже једна од ауторки Кристел Десну са Универзитета у Марсеју (АМU).

„Заједнице фага у копролитима су биле другачије, таксономски, од заједница виђених у савременим узорцима људских фекалија, али је функција коју су обављале сачувана“, објашњава Деснуова.

То је у складу са хипотезом да вирусне заједнице играју кључну улогу у људском гастроинтестиналном тракту, као и да остају непромењене након толико векова, чак и када се измене људска исхрана и услови живота.

Током последњих пет година, поприличан број доказа је пронађен за то да бактерије које живе у цревима имају важну улогу у одржавању људског здравља, на пример, као део људског метаболизма.

Истраживање Кристел Десну указује да бактериофаги који инфицирају бактерије у црвеима, могу помоћи у очувању тих бактерија.

Међу генима пронађеним у фагима налазе се и гени за отпорност на антибиотике, као и гени за отпорност на токсична једињења. И токсини и антибиотици су уобичајени у природи, а Деснуова указује да гени отпорности једноставно штите стомачне бактерије од њих.

„Наш доказ показује да бактериофаги представљају древни резервоар гена отпорности и да датирају далеко у прошлост, попут средњег века“, рекла је Деснуова.

„Заинтересовани смо за вирусе, јер их има 100 пута више од људских ћелија у нашем телу, али је њихова разноликост и даље неистражена. У овој студији смо се фокусирали на виралне делове копролита користећи, први пут, комбинацију електронског микроскопа, високо-пропусно секвенцирање и самоубилачки ПЦР приступ“, рекла је Деснуова.

Деснуова и њене колеге тренутно спроводе даља истраживања на гљивама и паразитима у копролитима, која ће бити од значаја не само за микробиологе, већ и за историчаре, антропологе и еволуционисте.