Слобода Мићаловић о Шотри: Неки људи, просто, не смеју да умру

„Пре свега је волео живот, учио нас је да оно што се данас ружно догодило – заборавимо. Имао је богат живот, тежак, али га је достојанствено носио. Цела породица Шотра је преживела једну велику трагедију током ратова и он је као прави Херцеговац то умео да носи и преточи у шалу. За сваку муку умео је да пронађе духовити излаз“, рекла је глумица Слобода Мићаловић гостујући у Београдској хроници, поводом смрти великог редитеља.

Присетила се свог првог глумачког искуства и сусрета са великим редитељем на филму Зона Замфирова, када је играла Васку, још док је била друга година факултета.

Према свим глумцима и глумицама је указивао велико поштовање, чак и према новајлијама – као да су већ били ветерани, попут Милене Дравић, Драгана Гаге Николића, Ружице Сокић, Светлане Цеце Бојковић.

„Није нас разликовао јер је изнад свега поштовао таленат, рад и пожртвованост. То је била љубав на први поглед, а дао нам је да учимо од највећих“, истакла је Слобода Мићаловић.

Све што зна о филму научила је, како каже, од господина Шотре.

„Учио нас је да будемо брзи. Због тога су и други редитељи итекако ценили нашу брзину. Често смо се називали Шотрине фоке. Погледајте само књигу Мојих 500 глумаца. Он није само ту поменуо наша имена, већ о свакоме написао како га доживљава као глумца и који је његов највећи алат. Све то показује његов однос и љубав према глумцима и обрнуто“, навела је позната глумица.

Признаје да јој је дао велику шансу – „Шотра је био прво филмско око које ме је открило“.

„Овај дан сам мислила да се никада неће десити. Неки људи, просто, не смеју да умру“, додала је глумица.

Испричала је и анегдоту како је Шотра вратио са породиљског.

„Прошло је тек 10 месеци од како сам се породила када је он решио да снима Непобедиво срце. Рекла сам му да не могу, јер су ми деца мала и дојим. Каже он мени: 'Јел ти то нећеш? Ја умирем. Мени је ово последњи пројекат.' И ја шта ћу, два и по месеца сам долазила да снимам преко дана, ноћу будна са децом. Богу хвала, поживео је још много година и никада се због тога нисам покајала“, истакла је Слобода Мићаловић.

„Волела бих да га се људи сећају по његовој шали и осмеху“, закључила је глумица.