Замке неквалитетног сна

Спавање представља трећи стуб здравља, поред правилне исхране и вежбања, и због тога је неопходно обратити више пажње на поремећај дисања у сну.

Иако се већина поремећаја у спавању може спречити и успешно лечити, мање од једне трећине оболелих се обрати лекару за помоћ, показује светска статистика.

Начелник пулмологије КБЦ „Бежанијска коса“ Миодраг Вукчевић истакао је да поремећај у спавању и поремећај дисања у спавању доводи до бројних дневних последица, као што су поспаност, промена расположења, а на дуже стазе и до кардиоваскуларних болести, дијабетеса.

Према речима др Вукчевића, у Србији не постоји свест о овом проблему, а проблематиком поремећаја дисања током спавања баве се тек три центра у Новом Саду, Београду и Крагујевцу, док у Хрватској има осам оваквих центара.

Лечење ових пацијената је трајно и подразумева употребу малог апарата који се користи ноћу.

„Научно је доказано да особе које пате од поремећаја дисања и спавања, не само да живе лошије, већ и пет до десет година краће од осталих. Зато је важно да свако издвоји неколико минута и уради тест процене ризика како би на време добио адекватну терапију уколико се установи поремећај“, рекао је Вукчевић.

Председник Скупштине националних удружења за сан при Универзитетској болници „Сахлгенска“ у Шветској, Лудгер Гроте, нагласио је да недостатак сна, вожња у касним ноћним сатима и бројни поремећаји спавања често доводе до озбиљних саобраћајних несрећа.

„Процењује се да је 30 одсто свих смртних случајева у саобраћајним несрећама у вези са поспаношћу за воланом“, нагласио је Гроте.

У ЕУ постоји иницијатива да код добијања возачке дозволе или њеног продужења сви кандидати буду тестирани на поремећај дисања код спавања.

Уколико се после скрининга примете код некога симптоми поремећаја дисања, приступа се лечењу, јер само систематско лечење доводи до смањења ризика од несреће, закључио је Гроте.